Министарство културе Републике Србиjе

Публика бира повлашћене

Вечерње новости, 8.1.2010.

ОБJАВЉИВАЊЕ књиге ”Светска баштина Србиjа” показуjе да држава по први пут систематизовано, по европским и светским стандардима, пласира вредности српске културне баштине као неодвоjивог дела европског и светског блага. Према речима Небоjше Брадића, министра културе и медиjа, ова књига jе подстицаj да даље улажемо труд у очување, проучавање наших споменика и медиjско представљање широкоj jавности.

- Наши задаци у наредном периоду произлазе управо из обавезе коjу смо преузели самим увођењем српских споменика на листу светске баштине - изjавио jе министер Брадић, у разговору за ”Новости”. - Морамо да окончамо истраживачке и конзерваторске радове пре свега на споменицима коjи су на Унесковоj листи. Предстоjе истраживања у Студеници, Сопоћанима, Пећкоj патриjаршиjи, Грачаници, Дечанима. Радови у Гамзиграду се настављаjу, као и на споменичким комплксима коjи завређуjу кандидатуру.

* Коjи су споменици обухваћени за наредни период и да ли су припремљене студиjе о њима?

- Манасиjа, Смедеревска тврђава, као и проjекти коjи су везани за нематериjалну културну баштину. Дали смо то у процедуру и сигуран сам да ће до краjа jануара то бити на Влади. Jош jедан проjекат покренут jе са државама из Региона, а то jе номинациjа стећака. Веруjем да ће се и они ускоро наћи на листи Унескових споменика.

* Да ли jе обjављивање ове публикациjе jедан од начина да држава заштити српске споменике на КиМ, будући да са друге стране постоjи инициjатива да се они преименуjу у косовске?

- Важна порука упућена jе овом књигом светскоj jавности, али и нашим грађанима: ти средњовековни споменици по своjим особеностима припадаjу српскоj, односно византиjскоj култури средњег века. У периоду кад су велики владари српске немањићке династиjе градили Богородицу Љевишку, Грачаницу, Дечане, када су српски архиепископи градили Пећку патриjаршиjу, саграђени су и Петрова црква код Новог Пазара, тврђава Рас, Ђурђеви ступови, Студеница. То jе уписано у историjама, а сви фалсификати коjи покушаваjу да се покажу урађени су због недостатка пуне инициjативе са српске стране. Због тога ће ова књига, као и наредни проjекти, jасно указати на место и припадност ове културне баштине.

* Прошле године култура се суочила са смањењем буџета, коjи jе готово преполовљен. Да ли институциjе културе могу да се надаjу бољоj 2010. години?

- Прошла година jе била посебно драматична, зато што jе до ребаланса буџета дошло у току већ успостављених планова и програма у култури. Ниjе било jедноставно Министарству културе, колико и корисницима, да се томе прилагоде. Ипак, са поносом могу да кажем да су у наjвећем делу програми сачувани, jер су наши истакнути поjединци и институциjе успели да се одупру налетима кризе коjа jе претила све да паралише. Искуство из претходне године, омогућило нам jе да се плански припремимо надолазећим околностима. Са буџетске стране, 2010. култури ће донети осам одсто више средстава, коjима ћемо успети да окончамо неке послове из прошле године. У оваквим условима опстаjу спремни и прилагодљиви. Велике и троме институциjе jе тешко покренути, али их jе тешко и угрозити. На питање да ли ће бити довољно пара, одмах могу да одговорим - негативно. Буде ли се мерило само новцем коjи желимо и новцем коjи имамо на располагању, нећемо направити никакав пробоj, нити се приближити нашим циљевима. А, наш смер jе jасан, интеграциjа у Европску униjу, а знамо да управо култура и креативност наjбоље чуваjу национални идентитет и наjбрже прелазе границе.

* Хоће ли плате у републичким установама културе бити смањене?

- Неће. Закључио сам да jе поред плате, веома важан професионални однос. У култури, нажалост, влада подела на оне коjи се сматраjу власницима радних места, без обзира на њихов учинак и креативне људе, коjи вуку напред. Зато питање отпуштања у одређеним институциjама, ниjе питање небриге Министарства културе. Треба разлучити ко jе нослилац креативности у институциjама културе. Не постављамо питање да ли треба смањивати броj запослених, већ шта учинити са онима коjи су власници радних места у односу на оне коjи су истински креативци.

* Хоће ли бити новца за све фестивале или некима од њих прети гашење?

- У 2009. су направљени неки резови. То ниjе прошло без одређених противљења и дискусиjа. Сматрамо да jе то, ипак, био добар курс да покажемо да ниjе неопходно да финансирамо манифестациjе за коjе се до сада издваjао новац, а нису адекватно прихваћене од публике. Рекао бих да jе 2010. година, за нас, година публике. И то ће бити подржавано. Министарство jе отворено за нове, садржаjне програме. Подржаћемо путовања у иностранство писаца, ликовних, позоришних и филмских уметника, као што смо то чинили и претходне године.

* То значи да ће неки фестивали, ипак, бити угашени? И Савез аматера Србиjе jе изашао са сличним упозорењем?

- Ми нисмо у позициjи да одлучуjемо да ли ће неки фестивали бити угашени, зато што Министарство ниjе њихов оснивач. Ми смо само неко ко их подржава, зато што доприносе угледу наше земље. За нас jе важно да укажемо на разноврсност културе, али то не значи да сваку културну активност треба да финансира држава. Аматеризам, коjи jе велика област и по дефинициjи подразумева да jе то добровољна посвећеност - не треба да финансира држава. Људи се баве аматеризмом не да би постали професионалци, већ да би исказали своjе потребе за креативношћу. Подржали смо програме Савеза аматера прошле године, али било би превише да сваке године покривамо минусе коjе та организациjа наприви.

* До сада jе додељено више од 300 националних пензиjа, а у jавности се чуjе да су неjасни критериjуми за њихову доделу. Колико ће се новим законом променити начин доделе?

- Национална пензиjа ниjе социjална категориjа, него признање за минули рад и неке резултате за добробит наше државе. Сигуран сам да ће одређене аномалиjе бити исправљене законом, али никада сви неће бити задовољни.

РАЦИОНАЛИЗАЦИJА

* Актуелна jе рационализациjа администрациjе у министарствима. Шта ћете ви да урадите по том питању

- Дали смо предлог. Имаћемо броjчано мање министарство, али то неће утицати на ефикасност и квалитет. Раниjе jе било деведесет запослених са уговором о делу, сада jе таj броj готово преполовљен. Такође, броj помоћника jе већ смањен.

ПРЕДСЕДНИШТВО - САМО ДЕО НАРОДНОГ МУЗЕJА

* Jедан од ваших саветника, редитељ Горан Марковић недавно jе предложио да се Народни музеj пременуjе у Музеj кнеза Павла. То jе у jавности изазвало жестоке реакциjе. Какав jе ваш став о томе?

- Мислим да то он ниjе изjавио, већ да jе неко то погрешно протумачио. Он jе jасно говорио о идеjи да се зграда Председништва врати првобитноj намени. Та идеjа jе драгоцена за културу. Уобичаjено jе да се наjлепше зграде свуда у свету даjу за културну намену, а да се административни садржаjи одвиjаjу на другим местима. Ако могу слободно да га интерпретирам: идеjа jе да само зграда Председништва носи име кнеза Павла, као што се звала пре Другог светског рата и то би био департман Народног музеjа. Као што су, уосталом, Галериjа фресака и Музеj Вука и Доситеjа. А може и да се зове Уметничка галериjа.

* Постоjе ли законске основе да се имена попут Народног музеjа, Српског народног позоришта или Српске књижевне задруге заштите од преименовања, jер она припадаjу народу Србиjе?

- Одређене институциjе су већ законом заштићене. Постоjе закони о СКЗ, Матици српскоj...

Драгана Матовић