Министарство културе Републике Србиjе

Мапа културне историjе

Београд, 10.5.2010.

У обновљеноj Галериjи фресака, на Дан Народног музеjа у чиjем jе она саставу, министар Небоjша Брадић jе вечерас отворио изложбу ''Студеница – осам векова сликарства'', репрезентативну поставку 39 екпоната, копиjа фресака и декоративне пластике.

Честитаjући рођендан Народном музеjу и нови рођендан Галериjи фресака, министар Брадић jе рекао да ''нови почетак, какав jе оваj, увек рађа оптимизам, а у овом случаjу и осећаj задовољства због изузетно презентованог сликарства Студенице''.

- Студеница, задужбина Стефана Немање коjу jе подигао око 1190. године, споменик jе културе на листи светске културне баштине UNESCO-а, али и jедан од темељних споменика српске културе, српске државе, историjе, културне историjе и идентитета, културе.

Овом изложбом сте показали да Галериjа фресака има лепу будућност. Она би требало да буде нека врста мапе за сваког ко дође у Београд и Србиjу, да овде види нешто што jесте културна историjа, да добиjе путоказ и да оде на сва она места на коjима се ти споменици налазе и види нешто што иначе у реалном животу не може.

Вечерашња изложба jе изазвала осећаj да се jедан део Народног музеjа вратио у живот.

На jесен ћемо представити визиторски центар у Лепенском виру, а сигуран сам да ћемо ову годину започети толико очекиваном реконструкциjом Народног музеjа. Све jе то велико охрабрење за музеалце, за све оне коjи ове институциjе доживљаваjу као темељне за културу, али и за оне коjи ће то културно благо користити - нагласио jе министар Брадић отвараjући изложбу.

Директорка Народног музеjа Татjана Цвjетићанин jе указала да ''jе Галериjа фресака обновљена први пут после више децениjа, и то захваљуjући Министарству културе, коjе jе, уз компаниjу Лафарж, Фабрику цемента Беочин, било и покровитељ изложбе''. ''Поставка ''Студеница - осам векова сликарства'', коjа ће бити отворена до краjа децембра, даће не само увид у сликарство Студенице, већ указуjе на одговорност коjу сви заjедно имамо у мисиjи очувања наше баштине'', напоменула jе Татjана Цвjетићанин.

Она jе наjавила да ће Народни музеj упоредо све док траjе изложба, наставити са другом фазом уређења Галериjе фресака и прецизирала да ће бити уређене jош три изложбене сале, депо и радни простор, да би основна поставка Галериjе фресака била представљена 2011. године.

Управник Галериjе фресака Боjан Поповић, коjи jе и аутор изложбе, захвалио се свима коjи су допринели да Галериjа буде обновљена и урађене изложене копиjе студеничких фресака. ''Значаj Студенице jе давно препознат како за наш идентитет тако и као светска културна вредност'', рекао jе Поповић, истичући да ''jе то jедна од првих српских институциjа коjа jе преживела до наших дана''. "Реч jе о jединственом обjекту, по свему, па и по сликарству, jер jе у њему лако препознати печат светога Саве у избору сликара", додао jе аутор изложбе.

У Галериjи фресака изложено jе 39 експоната, од тога 28 копиjа фресака. Остало су копиjе примерака декоративне пластике. Поставка коjа jе пропраћена и документационим материjалом подељена jе на тематске целине коjе осветљаваjу поjедине историjске, културне, иконографске и стилске особености студеничког сликарства.

Идеjно заснована на естетско-едукативном концепту, изложба ''Студеница – осам векова сликарства'' презентуjе духовна начела и естетске критериjуме српске средњовековне државе и уметности, посредством jединственог културног блага коjе Народни музеj баштини.

Манастир Студеница последња jе задужбина Стефана Немање у Србиjи, саграђена око 1190. године. Архитектонски, Богородичина црква у Студеници наjзначаjниjи jе споменик рашке стилске групе, и по узору на њу грађени су готово сви маузолеjи владара из династиjе Немањића. Унутрашњи простор храма обликован jе за потребе источнохришћанског богослужења, док су раскошне, мермером оплаћене фасаде и богати архитекстонски ураси рађени по узору на романичке цркве, чиме jе остварена синтеза оновремених уметничких достигнућа Истока и Запада. Вишеструка функциjа и велики значаj Студенице, као гробног места Стефана Немање, ходочасничко место и монашки центар, умногоме су утицали на концепт сликаног програма у унутрашњости Богородичине цркве.

Изложбом jе представљено сликарство Богородичине цркве, задужбине и маузолеjа Стефана Немање, родоначелника династиjе Немањића, настало по жељи његових синова великог жуапана Стефана Немањића, великог кнеза Вукана и првог студеничког игумана Св. Саве, о чему сведочи српскословенски натпис у прстену тамбура куполе. Сликарство манастирског католикона настало jе 1208/9. након преноса моштиjу Стефана Немање, светог Симеона, из Хиландара у Студеницу. Оваj ванредни догађаj илустован jе фрескама у капели спољне припрате, чиjе су копиjе такође део изложбе. За осликавање очеве задужбине Св. Сава jе ангажовао изузетне уметнике коjи су у Богородичиноj цркви остварили наjсавремениjа дела ондашњег православног света. Томе у прилог говоре раскошне фреске на златноj и азурноj подлози, савршенство стила достоjанствених фигура светитеља и монументалних композициjа као што jе Распеће.

Као бисер српске средњовековне уметости манастирски комплекс Студеница увршћен jе 1986. године у листу светске културне баштине под заштитом UNESCO-а.