Реаговање на изјаву Јелене Триван у оквиру текста „Вучић учи на туђим грешкама“ дневног листа „Ало“


Датум: 03.12.2017.

Јелена Триван је, са одговорне позиције директора „Службеног гласника“, у интервјуу за лист „Ало“ приредила бруталан и крајње неутемељен напад на рад Министарства културе и информисања.

Питање новинара се односило на њено раније реаговање на протекли Сајам књига у Београду. Подсећамо јавност да је госпођа Триван тада сличним, драматизованим тоном оптужила Сајам књига за све лоше за шта се ова приредба може оптужити, иако се претходних година дичила сајамским признањима која су додељивана издањима државног издавача на чијем се челу тренутно налази.

Овом приликом, госпођа Триван, је одмах скренула фокус на Министарство културе и информисања као на кривца за наводно непримерен концепт Сајма књига, иако зна да је то манифестација под окриљем Града Београда, а не Министарства. Нарочито се није обазирала на чињеницу да је Сајам књига, са већине непристрасних или добронамерних страна, оглашаван за централни културни догађај године, не само у Србији него и тзв. региону. Такав статус је протеклих година, потврђиван и сталним растом посете и броја излагача, као и озбиљно профилисаним пратећим програмима на битне књижевне и културне теме.

Госпођа Триван, из њој знаних разлога и повода, користи прилику да све реалне или преувеличане недостатке и невоље наше културне и издавачке сцене, таложене у протеклим деценијама кризе, превали на актуелно Министарство. И за ствари које су у надлежности Министарства, а које према материјалним могућностима, Министарство помаже, и за оне на које нема начина да утиче.

Госпођа Триван, на пример, крајње некоректно, приписује Министарству на терет кашњење испорука књига на прошлом Сајму у Техерану, а зна да су за тај посао били одговорни Београдски сајам и Одбор Сајма књига, чији је рад изван ингеренција Министарства.

С друге стране, Министарство је, на име представљања српске културе на сајмовима у Лајпцигу, Пекингу, Москви и Франкфурту, наступило с новим осмишљеним концептом легитимисања наше земље и њене културе и с врло ограниченим средствима на располагању постигла такав ефекат да су чак поједини хрватски листови признали да српски штанд изгледа „као мерцедес“.

Лако је постићи сагласност, и са госпођом Триван и са било киме, да се недовољно и неосмишљено улаже у превођење српске књижевности и нашу културну афирмацију у свету!

Поменута недовољност проистиче из иначе оскудног улагања у културу у нашој земљи, годинама и деценијама. И на то је Министарство културе и информисања више него довољно пута јавно указивало, уносећи и у предлог Стратегије развоја културе залагање за осетније увећање државног културног буџета, према мерилима Унеска.

Али, не може ни да се пренебрегне чињеница да се наши савремени аутори преводе у иностранству пре свега захваљујући дугогодишњој потпори конкурса Министарства, мада неретко пропусте да нагласе да је тај излазак у свет подржан из буџета. Као што је чињеница да, опет захваљујући континуираној финансијској подршци Министарства, излази већина најквалитетнијих издања из свих културних области (прошле године је издвојено: 9.390.000 динара), као и културна периодика (9.370.000), не рачунајући вишемилионске износе за репрезентативне научне монографије и друга издања из области културног наслеђа.

Госпођа Триван прећуткује и то да је овогодишњи откуп књига за библиотеке у Србији протекао без, доскора редовних, негативних коментара по медијима. С разлогом их није било.

Фонд за откуп књига био је знатно увећан (95 милиона динара), а уведена је новина да се трећина фонда намењује за откуп наслова за које петочлана стручна комисија процени да су вредни за библиотеке. Две трећине и даље могу да бирају библиотеке, а досад су могле да бирају по вољи, што се није показало добрим решењем јер се често подилазило укусу најшире публике. Таква измена је предупредила да се међу издањима које Министарство културе дарује библиотечкој мрежи нађу тзв „треш“ издања, а на корист свих квалитетних књига, међу којима су видно заступљени и наслови „Службеног гласника“. А размишљамо и о даљем повећању процента „обавезног“ комисијског откупа, управо зарад подршке подухватима од реалног значаја за културу Србије.

Министарство културе и информисања је изненађено и разочарано тоном и неодговорним оценама које су, с одговорног места директора „Службеног гласника“, неселективно упућене на његову адресу. Тим пре што смо, са истом кућом, били у јеку договора око остварења капиталног издавачког пројекта који би требало да обележи наредну годину. Такав манир, неумерен и неусмерен, показан у антрфилеу разговора Јелене Триван у листу „Ало“, не пристаје области културе нити културним посленицима, него пре подсећа на медијски диригован политички обрачун. А у таквим ситуацијама чињенице не вреде много, али смо их ми ипак укратко изнели.


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic