Србија врви од археолошког блага

  •  
  •  


Датум: 01.10.2019.

„Тема археологије ретко је тема у нашим медијима. Она постаје препознатљива када се дође до неког више или мање значајног открића“, казао је министар културе и информисања Владан Вукосављевић на конференцији за штампу под називом „Стање археолошких локалитета у Србији и перспективе заштите“ која је одржана данас у Министарству културе и информисања и која представља још један вид скретања пажње јавности на проблеме са којима се служба заштите суочава и на начине њиховог превазилажења.

„Захваљујући географском положају, простор данашње Републике Србије био је раскршће многих култура, неколико цивилизација у дугом историјском периоду. Србија је крцата археолошким налазиштима, великим археолошким благом“, нагласио је министар и додао да је Министарство за потребе археолошких истраживања у протекле три године издвојило око 145 милиона динара и да ће се у наредном периоду настојати да се из године у годину улаже још више.

Вукосављевић је скренуо пажњу да ово Министарство оснажује археолошки рад кроз предлоге за капитално инвестирање у Царичином Граду и у Винчи.

Министарство културе и информисања је за период 2020-2023 године предложило Министарству финансија усвајање Капиталног пројекта „Конзервација, рестаурација и презентација археолошког налазишта Царичин Град у општини Лебане“ у укупном износу од око 400 милиона динара, док је за период 2020-2022. године предложило усвајање Капиталног пројекта „Истраживање, заштита и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи“ у укупном износу од око 365. милиона динара.

Вукосављевић је најавио помоћ Министарства у конституисању музеја у Александровцу и колекције у Врњачкој Бањи али је назначио да је за то потребна синергија Министарства културе и информисања и локалне самоуправе.

Такође, он је скренуо пажњу да је у Глацу на прагу откриће Царске палате.

„Србија врви од археолошког блага, оно нам стоји на дохват руке“, истакао је министар и додао да је неопходно покренути читаво друштво, као и учврстити сарадњу институција.

Министар је скренуо пажњу на велики проблем археологије, али и културе у Србији: „Дивљи копачи, пљачкаши археолошких локалитета крње налазишта и њихову целовитост, а онда пронађене предмете продају на црном тржишту“, рекао је он и додао: „Министарство културе и информисања ће упутити Министарству унутрашњих послова елаборат у ком ће бити указано на места где су отворене ране овог проблема. Дивљим копачима овом приликом обећавам да ћемо их суочити са законским последицама. Надам се да ће се многи од њих суочити са кривичним пријавама и последицама свог криминалног поступања. Ово друштво мора више пажње да посвећује својим археолошким потенцијалима и заштити своју културно-историјску традицију“, закључио је Вукосављевић.

Помоћница министра за културно наслеђе Данијела Ванушић навела је које мере заштите спроводи Министарство културе и информисања у циљу спречавања неовлашћеног ископавања и контроле археолошких локалитета.

„Успостављени су информациони системи у установама заштите који омогућавају размену података, увид у стање културних добара, а ради се на даљем развоју информационих система и изради мапе археолошких локалитета у сарадњи са Републичким геодетским заводом. То подразумева израду дигиталних мапа терена, са географским координатама локалитета и прецизним подацима о распореду и концентрацији покретног и непокретног културног наслеђа  која ће бити вишеструко употребљива. У изради је и информациони систем за обједињену археолошку документацију што подразумева повезивање музеја, завода за заштиту спомемника и установе која врши ископавање“, казала је Ванушић.

Она је указала на неопходност подизања свести о нелегалној трговини и подвукла да ће бржа и ефикаснија комуникација увести озбиљне контроле.

Председник Српског археолошког друштва др Адам Црнобрња подвукао је да је нарушавање археолошких локалитета од стране дивљих трагача проблем много озбиљнији него што се зна.

„Да би се дошло до било ког археолошког предмета атрактивног за продају, истовремено долази и до уништења археолошког контекста. Уништавањем археолошког контекста губи се могућност за проучавање прошлости. За археологију је драгоцен сваки предмет, сваки детаљ у насељу напуштеном пре више хиљада година, јер је свака информација корисна за реконструисање прича о животима наших предака и претходника“, нагласио је Црнобрња и додао: „Министарство културе и информисања препознало је значај превентивног деловања у заштити археолошког наслеђа због чега од 2017. године суфинансира пројекат Српског археолошког друштва ''Подизање свести о значају археолошког наслеђа''. Тај пројекат представља покушај да се информишу представници локалних самоуправа, полиције, тужилаштва, судства и школа о томе на које начине могу да дају допринос у очувању археолошког наслеђа, али и да се подсете које су њихове законске обавезе. Пројекат је до сада реализован у 22 града у Србији.“

Редовни професор на катедри за археологију Филозофског факултета у Београду проф. др Ненад Тасић навео је добар пример како један локалитет може да буде чуван и самоодржив. „Винчу је у центар светске пажње довео неисцрпан археолошки материјал, али и екофакти који се скупљају да би се реконструисао целокупан живот људи који су насељавали тај локалитет. Винча чува податке о прошлости која сеже од 5800. године до данас.“

Специјална саветница Министарства Гордана Гаврић скренула је пажњу на „културни пејзаж“ коме ће бити посвећена посебна пажња у законској регулативи. Она је истакла да је неопходна сарадња археолога, просторних планера и осталих струка како не би долазило до девастације драгоцених археолошких налазишта.

Ова конференција је још један вид скретања пажње јавности на проблеме са којима се служба заштите суочава и на начине њиховог превазилажења.


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic