Вукосављевић на обележавању 170. годишњице Мајске скупштине

  •  
  •  


Датум: 15.05.2018.

Министар културе и информисaња Владан Вукосављевић говорио је на свечаној академији у Сремским Карловцима поводом 170. годишњице одржавања Мајске скупштине.

Давно је велики немачки историчар Ранке назвао Први и Други српски устанак Српском револуцијом. Устанак је само побуна, а револуција је свесно усмерен ослободилачки напор који тежи променама политичког положаја једног народа.

Мајска скупштина у Сремским Карловцима је природни наставак те Српске револуције, у околностима европски револуционарне 1848. године, великог покрета за еманципацију империјално потлачених европских народа рекао је Вукосављевић и додао да као што су тада Мађари тражили од Аустријске царевине равноправност и пуне политичке слободе, исто је начело повело и српске народне представнике у Срему, Банату, Бачкој и Барањи.

„Нама данас изгледа незамисливо да је тада, на пример, Србима ускраћивано право за коришћење свога језика и писма у званичној употреби. Помислимо на то данас када све више матерњи језик и писмо немарно гурамо у страну“, нагласио је министар.

Узбуркане прилике, како је казао у обраћању, тражиле су заједнички народни одговор и тај одговор била је Мајска скупштина, јер требало је усмерити српске побуне и неуспеле покушаје да се задобију иста права, која је тражио и суседни, бројнији народ.

„Слобода је тада значила ослобођење од превласти других народа и ту слободу тражили су и Срби на подручју данашње Војводине. Било је то време романтизма, као увек када се тежи нечем великом и тешко остварљивом, али и реалног сагледавања тренутка када се питање темељних народних интереса и тежњи мора поставити“, подвукао је Вукосављевић.

„Поред свог Патријарха и Главног народног одбора, Срби су међу собом уздигли и свога војног предводника, злосрећног војводу Стевана Шупљикца и тако увели појам Српске Војводине, све у тежњи за коначним сједињењем са својим народом с оне стране Саве и Дунава. Кнежевина Србија је притекла у помоћ, у сложеним приликама одмеравања политичких и војних сила унутар аустријских покрајина. При таквим широким померањима Српска Војводина је губила замах и формално нестала након дванест година, када се званично утопила у Угарску“, навео је Вукосављевић.

Према његовима речима борба се наставила кроз трајање и подгревање српске народне мисли, водили су је и политичари и песници, свештеници и учитељи, грађански слој и сељачки сој.

„Идеја Српске Војводине остала је као део идеје српског ослобођења и идеје слободе, остварене коначно 70 година доцније, пре тачно сто година. Остала је као идеја слободе и равноправности, не само српског него и других, мањинских народа“ , казао је Вукосаљевић.

У обраћању је истакао да пламен који је тада грејао срца скупштинарa није био нов, већ да је пренет кроз векове и ходнике времена, сачуван и предат даље. „Данас га и ми можемо осетити. Ако изгубимо тај пламен у својим срцима, прети да постанемо хладно предјело на трпези историје“, рекао је Вукосављевић на свечаној академији.

„Српски народ који зна високу цену слободе и очувања народног идентитета, гарантује исто право другим народима. Зато је и северна српска покрајина, али и централни део Србије, мозаик различитих култура и културних слојева. Свако ту додаје своју шару, па и већински српски народ, који је и у Орашцу 1804. и у Такову 1815. и у Сремским Карловцима 1848. и у Новом Саду 1918. исказао своју тежњу за слободом, без потчињавања других“ истакао је министар.

Министар је поручио да се свих тих прекретних историјских тачака и данас присећамо, свесни да и наша генерација учествује у стварању историје, у чему нам памћење прошлости помаже у оријентацији и сагледавању даљег пута. 

"И догађај који данас обележавамо један је од поузданих путоказа" подвукао је он.


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic