Културна добра

Непокретна културна добра

У Централни регистар непокретних културних добара уписано је 2.306 непокретних културних добара: 2.023 споменика културе, 66 просторних културно-историјских целина, 151 археолошко налазиште и 66 знаменитих места. Од овог замашног броја, 782 су званично категоризована, па је за добра „од великог значаја” проглашено 512 споменика културе, 28 просторних културно-историјских целина, 25 археолошких налазишта и 17 знаменитих места, а „од изузетног значаја” 155 споменика културе, 11 просторних културно-историјских целина, 18 археолошких налазишта и 16 знаменитих места.

Споменици на Унесковој Листи светске природне и културне  баштине

Од две стотине споменика, који по домаћим законима имају највиши степен заштите, десет споменика културе је увршћено на Унескову листу светске баштине: осам средњовековних српских манастира и цркава, од којих четири на територији општине Нови Пазар , четири на Косову, затим средњовековни град Рас, као и археолошко налазише Феликс Ромулијана у Гамзиграду код Зајечара.

Стари Рас са Сопоћанима - Петрова црква 

Црква Св. апостола Петра и Павла припада најстаријим средњовековним сакралним споменицима на тлу Србије. Историјски извори не дају податке о времену њеног настанка, али је помињу као епископско седиште још у X веку. За српску историју овај храм има посебан значај, јер се за њега везују кључни догађаји из живота Стефана Немање: његово крштење, сабор против богумила и предаја власти сину Стефану. Да је Петрова црква континуирано живела као хришћанска богомоља више од десет векова, доказују бројне интервенције вршене како на архитектури тако и на живописаној декорацији. Основна концепција грађевине, заснована на кружној основи са куполом, остала је до данас доминантна, али је у преправкама извођеним у непознато време допуњена новим елементима (галерија, прстенасти брод касније прекинут анексом неправилног четвртастог облика). Три слоја фрагментарно сачуваног живописа датују се према стилским карактеристикама у период IX / X века, крај XII као и последње деценије XIII века. Постојаност поштовања овог древног култног места у претходна два столећа показује некропола са великим бројем монументалних надгробних споменика. Споменик је 1979. уписан у Листу Светске баштине као део целине Стари Рас са Сопоћанима. Истраживачки и конзерваторски радови вршени су крајем 50-их и почетком 60-их година нашег столећа, археолошка ископавања 1984–1986. а настављена су и последњих неколико година.

Стари Рас са Сопоћанима - Манастир Ђурђеви Ступови

На врху шумовитог узвишења што доминира панорамом Новог Пазара, налазе се рушевине манастира Ђурђеви Ступови, задужбине великог жупана Стефана Немање. Комплекс – који чине црква Св. Ђорђа, трпезарија, конаци, цистерне и зидине са улазном кулом – подигнут је у осмој деценији XII века. Једнобродни храм са троделним олтарским простором, наосом са бочним вестибилима и припратом фланкираном двема кулама, у свом спољном изгледу одаје дух западног, романског градитељства. Фреске, данас највећим делом оштећене, а делом пренете у Народни музеј у Београду, изведене су у најбољим традицијама комнинског стила и вешто прилагођене архитектури храма, што је посебно дошло до изражаја у јединственој куполи елипсасте основе. Улазна кула је доградњом апсиде на источној страни 1282/83. претворена у капелу и гробно место краља Драгутина. Осим што је унутрашњост капеле осликана фрескама историјске садржине, радови изведени у манастиру крајем XIII века обухватили су и изградњу нове трпезарије, конака као и живописање припрате католикона. Пропадање комплекса започето је у турско време, а кулминацију доживело у ратовима XX века. Археолошки и рестаураторски радови извођени су 1960–1982, а манастирски живот је обновљен крајем прошлог века.

Стари Рас са Сопоћанима - Манастир Сопоћани

Живопис цркве Св. Тројице у Сопоћанима представља један од најимпресивнијих фрескоансамбала у византијском сликарству. Дело необично даровитих сликара, који су на монументалан и узвишен начин дочарали средњовековном вернику личности и доживљаје из хришћанске историје, данас подједнако задивљује својим племенитим колоритом и савршеним цртежом. Настале у другој половини XIII века, сопоћанске фреске ремек су дело и врхунац једног класичног стила чије су основне категорије биле хармонија и лепота. Њихов ктитор, краљ Урош I, подигао је своју задужбину и гробну цркву по угледу на претке: олтар са проскомидијом и ђакониконом, певнице уз поткуполни простор, капеле уз припрату. Накнадно су затворени простори између капела и певница, па једнобродна грађевина са куполом споља одаје утисак тробродне. У овим бочним просторима, као и у спољној, отвореној припрати са звоником, подигнутој у доба краља Душана средином XIV века, радили су мање даровити сликари који сведоче о разноликим стилским струјањима и локалним радионицама активним у животу српске средњовековне државе. Истраживања манастирског комплекса као и конзерваторско-рестаураторски радови почели су 1975. и трају до данас.

Стари Рас са Сопоћанима - Остаци средњовековног града Раса

Средњовековни град Рас налази се 11 км западно од Новог Пазара, крај ушћа Себечевске реке у Рашку на брду званом Градина. Бедеми утврђења имају неправилну издужену основу, дужине 180 м и ширине 20–60 м. Зидани су од ломљеног камена и кречног малтера, дебљине од 1,60 до 2,10 м и висине до 7 м (на приступачним деловима). Бедеми су имали шетну стазу са зупцима. Главна кула, полукружне основе,била је на југу на најприступачнијем делу утврђења. Главна градска капија је постављена у оквиру западног бедема и брањена са две куле неједнаких димензија. По налазима византијског новца град је могао настати у време владавине Јована II Комнина (1118–1143). У првој половини XII века постао је главно упориште српске државе и од тада настаје потреба за изградњом нових објеката као и за ојачањем утврђења. Зазидана је западна капија и отворена нова поред главне куле. Све куле су ојачане. У северном делу града изграђене су две нове простране грађевине, највероватније као резиденцијални блок. Уз ове просторије била је дозидана полукружна кула. У овом делу града дозидана је још једна грађевина квадратне основе (5,60x5,80 м) са укупаним подрумским простором. Остали објекти су грађени од дрвета, најчешће правоугаоних основа. После систематских археолошких ископавања извршена је конзервација целог утврђења.

Археолошко налазиште Гамзиград – Ромулиана

Фелиx Ромулиана, палата подигнута по замисли императора Гаја Валерија Галерија Максимилијана, припада посебној категорији споменика римске дворске архитектуре везане искључиво за раздобље тетрархије. Археолошким радовима откривени су остаци старијег и млађег утврђења. Обе фортификације подигнуте су у временском интервалу од десетак година. Комуникацијом која је спајала источну и западну капију простор унутар бедема је подељен на два дела различите намене. Северну половину обухвата комплекс царске палате са малим храмом и монументалним жртвеником, док се на јужној половини налазе објекти за јавну употребу (велики храм са две крипте правоугаоне основе и терме) и објекти за опслуживање палате (хореум и једнобродна грађевина са портиком). Од прве деценије IV до средине VI века у неколико махова мењају се назив, изглед и основна функција. Већ у другој половини IV века Ромулијана је запуштена палата, а после провале Гота и Хуна постаје мало византијско насеље које се под називом Ромулиана помиње у списку места обновљених у време Јустинијанове владавине. Гамзиградски дворац је последњи пут оживео као утврђено словенско насеље XI века. Систематска археолошка истраживања трају од 1953, а на откривеним објектима континуирано се врше конзерваторски радови.

Манастир Студеница

Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа. Од XII столећа, када је основана, ова монашка заједница ни у једном тренутку није прекидала свој вишевековни живот, чији се културни слојеви препознају у низу градитељских и сликарских остварења. Задужбина и гробница родоначелника династије Немањића служила је као узор многим владарима ове лозе, не само као подстицај за подизањем маузолеја који би наликовали Богородичиној цркви, већ и као место где би могли дати свој лични допринос. Тако је, након изградње манастирских бедема и католикона, ту временом настајао низ објеката који је требало да задовољи потребе студеничког братства: трпезарија, Радосављева припрата, цркве Св. Николе и Св. Јована, Краљева црква, конаци, итд. Упоредо са неимарима, радили су у Студеници и бројни сликари, од оних који су ремек-делима византијског живописа XIII столећа обележили пут српског средњовековног сликарства, преко дворске радионице краља Милутина и водећих уметника обновљене Пећке патријаршије, до зографа XIX века. У ризници се чувају неки од капиталних примерака српске примењене уметности. Манастир Студеница је споменик културе на којем се непрекидно изводе заштитни радови.

Средњовековни споменици на Косову

 Манастир Грачаница 

Манастирски црква Успења Богородице у Грачаници, задужбина краља Милутина, саграђена је у другој деценији XIV века. Изведена у форми петокуполне грађевине са основом у облику уписаног крста, грачаничка црква спада у врхунска архитектонска остварења епохе. Средином XIV века дозидана је спољна припрата. Михаило и Евтихије, чувени сликари из Солуна, завршили су живописање до 1321. У централној куполи, испод слике Христа Сведржитеља, представљени су Небеска литургија, пророци и јеванђелисти. У наосу су циклуси Великих празника, Христових страдања, Чуда и парабола, Христових јављања посмртних јављања, сцене из живота Богородице, св. Николе и Менолог. У олтару су евхаристичке и старозаветне теме. Милутин и његова жена Симонида, византијска принцеза, насликани су као владари по милости Божјој, јер им анђели с неба доносе круне. У припрати је насликана Лоза Немањића и Страшни суд, док су у спољној припрати сачувани фрагменти фресака сликани у XIV веку и два столећа касније, око 1570. Поред композиција из циклуса Васељенских сабора, Богородичиног акатиста и Крштења, ту су портрети српских архиепископа и патријараха и представа сахране грачаничког митрополита Дионисија. Грачаничка ризница страдала је у пожарима између 1379–1383. У манастиру се данас налази значајна збирка икона, међу којима је најстарија Христа Милостивог из XIV века, јединствена по својим димензијама (269 x 139 цм). Радови на конзервацији архитектуре и сликарства одвијали су се до 1999.

 Богородица Љевишка

Призренску катедралу посвећену Богородици краљ Милутин је обновио 1306/7, на остацима цркве из XIII века, која је лежала на темељима базилике средњовизантијског периода (IX–XI века). Протомајстор Никола, који је највероватније дошао из Епира, остварио је почетком XIV века архитектонски веома успелу грађевину чије језгро чини петокуполна црква уписаног крста, опасана бочним опходним бродом и припратом са отвореним тремом (данас зазиданих пролаза), са кулом на западној страни. Турци су је претворили у џамију, а да би је прилагодили својим потребама, искуцали су фреске зидарским чекићем да би малтер лакше прионуо на зид који је потом прекречен. Веома оштећен живопис поседује изузетне вредности и спада међу најуспелије фреско-целине из доба владавине византијске династије Палеолога. То је дело протомајстора Астрапе из Солуна са сарадницима из око 1310–13. који је, судећи по сачуваном живопису, начинио изузетно оригиналан избор композиција, појединачних фигура, њихових иконографских решења како у детаљу, тако и у целини. Посебно су значајни портрети ктитора и поворка Немањића, предака краља Милутина, који су натприродне величине. Конзерваторско-рестаураторски радови на архитектури обављени су педесетих година, сликарство је испод слојева креча откривено 1950–52, а потом је чишћено и ретуширано у више наврата између 1969–79. Црква је гађана ватреним оружејм и спаљена марта 2004. када су тешко оштећени портрети Немањића из припрате, сликарство куле, а у мањој мери и сликарство наоса.

 Манастир Пећка патријаршија

На самом улазу у Руговску клисуру недалеко од Пећи смештен је манастир Пећка патријаршија. Скупина пећких цркава вековима је духовно седиште и маузолеј српских архиепископа и патријараха. Храм Св. апостола подигао је у трећој деценији XIII века архиепископ Арсеније I. Његовом заслугом црква је осликана око 1260. Архиепископ Никодим (1321–1324) подигао је уз северну страну Св. апостола храм Св. Димитрија, а архиепископ Данило II (1324–1337) је са јужне стране изградио цркве посвећене Богородици Одигитрији и Св. Николи. Испред западних фасада Св. Димитрија, Св. апостола и Св. Богородице Одигитрије подигао је и монументалну припрату у виду велелепног отвореног трема. У време патријарха Макарија Соколовића елегантни отвори са двојним аркадама су зазидани. Читава историја стилова средњовековног зидног сликарства може да се сагледа на зидовима пећких цркава. Св. апостоли су украшавани и око 1300, затим око 1350, потом око 1375. и у два наврата у XVII веку. Црква Св. Димитрија живописана је први пут у време патријарха Јоаникија, око 1345, а нови слој фресака осликао је око 1619–1620. Георгије Митрофановић. Богородичина црква добила је фреске пре 1337, а припрата је осликавана у XIV и XVI веку, док је Св. Николу 1673/4. живописао сликар Радул. Манастир се перманентно конзерваторски штити.

Манастир Високи Дечани 

Манастир је као своју задужбину и маузолеј основао краљ Стефан Дечански, након чије смрти је радове наставио његов син Душан. Католикон посвећен Христу Пантократору саградио је између 1327. и 1335. фра Вита из Котора, при чему је план и структуру православног храма заоденуо романичком обрадом фасада са обиљем скулпторалног украса. Фреско живопис је готово у целини сачуван и броји преко 1000 појединачних фигура и сцена разврстаних у више од 20 циклуса, тако да представља највећи очувани извор података о византијској иконографији. Посебно је занимљив низ историјских портрета и композиција владарске иконографије. Iконостас са престоним иконама је оригиналан као и већи део црквеног мобилијара. Дечанска ризница је најбогатија у Србији, са око 60 икона из XIV–XVII века, старим рукописима и осталим богослужбеним предметима. За разлику од цркве, скоро све остале манастирске грађевине су изгубиле свој првобитни изглед. Конзерваторски радови се предузимају на читавом комплексу још од тридесетих година нашег века и континуирано трају све до наших дана, пре свега у циљу чишћења живописа и санирања доста угрожених камених фасада и камене пластике.

Споменици на тентативној Листи светске природне и културне баштине

Састављена је и такозвана прелиминарна листа културно-историјских споменика, на којој су манастир Манасија, римско археолошко налазиште Царичин град, Смедеревска тврђава, Бач са околином и Неготинске пивнице.

http://whc.unesco.org/en/statesparties/rs/


Lowest Price Cialis Sold Online Cheap Cialis

Buy Generic CialisErectile Dysfunction Pills

Buy Sildenafil Buy Cialis without prescription Buy Cialis

Cialis Price Order Cialis Order Cialis Generic