Седница Националне комисије за Хиландар, којом је председавао министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, одржана је на Светој гори.
Седница Националне комисије за Хиландар, којом је председавао министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, одржана је на Светој гори.
Седница Националне комисије за Хиландар, којом је председавао министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић, одржана је на Светој гори.
Према министровим речима циљ седнице био је да се утврди шта је урађено у последњих годину дана на реконструкцији манастира настрадалог у пожару 2004. али и упознавање са текућим радовима на обнови.
Како наводи Вукосављевић, реконструкција манастира Хиландар одвија се у жељеном правцу и с неопходним нивоом средстава које држава Србија за то издваја. Том приликом, министар је подсетио да је Србија за ову годину издвојила 80 милиона динара за реконструкцију манастира и изразио задовољство што су средства утрошена по плану и програму.
Вукосављевић је додао да држава неће престати да брине о Хиландару када се заврши његова реконструкција и да су пожар 2004. године и процес реконструкције открили неке нове слабости.
„Стање у депоу манастира Хиландар није охрабрујуће. По окончању реконструкције и санирања штете настале у пожару 2004, држава ће се и даље бринути о манастиру. Верујем да ће се процес реконструкције завршити најдуже за две до три године, а онда настављамо с бригом о манастиру у којем се 800 година моли и брине за Србију и који представља благо српског културног наслеђа и најјужнију тачку српског културног простора“, рекао је министар.
Владимир Тријић из Народне библиотеке Србије предводи тим који се брине о делу покретног културног наслеђа у манастира Хиландар. Према његовим речима, 2004. изгорела је конзерваторска радионица која је само деценију након тога обновљена и да је њихов главни задатак да заштитите све што је написано на папиру и пергаменту.
„Наша брига су рукописни папири, штампане књиге и повеље. Све што није у богослужбеној употреби у манастиру Хиландар припада покретном културном наслеђу и чува се у манастирској ризници. Тамо екипа Републичког завода за заштиту споменика годинама уназад брине о различитим документима и артефактима”, рекао је Тријић и додао да су успели да спасу око 1.000 листова старе културне грађе.
Говорећи о радовима на Белом конаку, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, каже да је изузетно задовољан, јер су се чланови Комисије уверили да су предвиђени радови на тој згради завршени у марту ове године.
„Тамо су сада манастирске ћелије. Завршени су радови на санацији кровне конструкције. Предвдиђени радови за овај период на санацији трпезарије такође су завршени у року“, рекао је Вапа.