Отворен реконструисани Фрањевачки самостан у Бачу

„Стојимо на терену који је сведочанство додира различитих културних и религијских утицаја. Фрањевачки самостан чувар је вишевековних културних наноса. Он обилује симболима преплитања различитости којима обилује Балкан, који су његова важна карактеристика и драгоценост“, рекао је Вукосављевић наглашавајући важност позиције самостана за приказ нашег комплексног и мултикултурног идентитета.

Министар је истакао колико је поносан што је Министарство културе и информисања узело учешћа у тако важном пројекту за очување калеидоскопске слике културе ових простора, подсећајући да су живећи на размеђи путева ставновници чували јединственост и богатили своје културе различитим утицајима.

„Реконструкција овог објекта открива резултате лепоте споменика који је чвориште где се сусрећу векови, религије и културе. Чувајући споменике чија се различитост мири у богатству заједништва, чувамо своју раскошну прошлост и посебност наших корена. Ова аутентичност грађена је као и самостан на темељима римске, византијске и исламске религије и културе“, навео је Вукосављевић.

Министар је истакао да је заједнички рад на важном задатку допринео да се усмери светлост на Бач и подсети јавност на његов културно-историјски значај, „да се врати сјај“ једном споменику културе који лежи у центру јединственог „дифузног музеја“.

„Мултикултуралност је посебан зачин наше прошлости, траје у садашњости, а сигуран сам, учествоваће и у будућности. Култура спаја различите народе и њихова блага дајући мозаик чија се раскош заснива на прожимању утицаја и сјаја и чувању сваког националног, културног и религијског слоја“, рекао је министар Вукосављевић.

Провинцијал Врдољак посебно је истакао важност Дунава и његових обала које су са обе стране спајале старе културе и омогућавале додире различитих цивилизација. Он је рекао како је Дунав симбол који повезује европске културе.

„Пред нама су данас и раскошна традиција и оплемењена лепота и један путоказ. На просторима на којима означавамо завршетак обнове Фрањевачког самостана у Бачу укрштале су се различите цивилизације. Нису та укрштања увек била безболна, ипак остало је оно што у вековним преплитањима произашло из најбољег и најлепшег у човеку, из потребе за стварањем, из духовне посвећености и из тежње ка лепоти“, рекао је господин Мировић.

„Током седам векова историјских турбуленција, манастир је нагомилао изузетне културне остатке. Богата ризница, библиотека са древним књигама, иконама, сликама, скулптурама, литургијским огртачима и инвентаром сведоче о животу овог верског места. Све то доприноси обликовању српског културног идентитета и за нас има универзалну вредност као појединаца, заједница и друштава”, истакао је Сем Фабрици.

У срцу резервата биосфере „Бачко Подунавље“ који се налази на Унесковој прелиминарној листи Светске културне и природне баштине на обали Дунава, смештен је Фрањевачки самостан. Овај објекат улази у састав религијског комплекса који је кутурно добро са најдужим континуитетом трајања са сакралном наменом на територији АП Војводине.

Фрањевачки самостан припада корпусу најзначајнијих добара у Републици Србији, са статусом „изузетног значаја“. Органски је уклопљен у средњовековну урбану матрицу. Изграђен је у облику квадрата у чијем се центру налази двориште са средишње постављеним бунаром. Подигнут је на темељима из 6. века. Почет је као романичка грађевина, да би се наставио као готички објекат. Изградња цркве почела је крајем 12. века када је изграђена мања романичка црква. У другој половини 14. века цркву су у готичком духу обновили Фрањевци. Барокна обнова обухватила је цркву и самостан.

Унутар цркве можемо видети занимљив спој култура, од фрескосликарства сачуваног у деловима, преко остатака турског михраба док је објекат био џамија, великих оргуља које су у функцији. Библиотека је јако богата и баштини књиге писане на пергаменту.

Самостан је уклопљен у целину која представља „дифузни музеј“, простор на коме можемо видети тврђаву Бач, манастир Бођани и поменути Фрањевачки самостан.

Укупна вредност пројекта реконструкције самостана износи преко милион евра. Средства су опредељена од стране Европске уније, Министарства културе и информисања, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин. Закључак говорника је да овај пројекат представља одличан пример међународне сарадње у правцу очувања заједничког културног наслеђа. 

Осим високих званичника, отварању су присуствовали и представници верских заједница.