МИНИСТАР ВУКОСАВЉЕВИЋ: „НА ИСТОРИЈСКОЈ СЦЕНИ НЕ МОЖЕ ДА ОПСТАНЕ ОНАЈ НАРОД КОЈИ ПРИТИСНУТ НЕВОЉАМА ДОЗВОЛИ ДА ЊЕГОВА КУЛТУРНА БАШТИНА БУДЕ УНИШТАВАНА, ИЗЛОЖЕНА ПРОПАДАЊУ ИЛИ ИДЕНТИТЕТСКИ ПРЕУЗИМАНА ОД ДРУГИХ НАРОДА ИЛИ КУЛТУРА, И ТО МОРА ДА ПОСТАНЕ ЗАВЕТНО ЗНАЊЕ НАШЕГ НАРОДА.”

У интервјуу агенцији Танјуг, министар културе и информисања Владан Вукосављевић говорио је о угрожености српске културне баштине на Косову и Метохији и напорима које Министарство културе и информисања улаже да се на то укаже и предузму мере за очување српских светиња. У наставку преносимо текст интервјуа:

„Наше друштво и држава никада не смеју да одустану од бриге за сваки камен српске културне баштине на Косову и Метохији, казао је Танјугу министар културе и информисања Владан Вукосављевић.

Он је напоменуо да КиМ представља духовну колевку нашег националног идентитета где се налази више од 1300 манастира, цркава, црквишта, гробаља и других историјских сведочанстава материјалне али и нематеријалне културе, као што су песме, обичаји, традиција...

„Нажалост сведоци смо вишедеценијске намерне девастације црквених и других  споменика културе на КиМ и покушаја насилног отимања идентитета наших светиња на том простору. У последње време сведочимо невероватним догађајима у којима једна национална мањина у Србији покушава на срамотан начин да присвоји идентитет најважнијих српских средњевековних споменика културе на КиМ а оне преостале да уништи. Оно што је на овом свету преостало од цивилизованих институција и појединаца, над тим се згражава, али ретко конкретно делује”, каже Вукосављевић. 

„Србија никада неће и не сме да одустане од борбе за своје интересе на КиМ што поред осталог, ако не и на првом месту подразумева заштиту српског културног идентитета. До сада је Министарство културе и информисања имало врло живе контакте и активности са бројним представницима међународног фактора али највише са Унеском. У бројним сусретима са тим званичницима истицали смо неопходност даљег унапређивања сарадње у заштити угрожених српских добара на Косову и Метохији”, каже Вукосављевић и подсећа да је Министарство које води, поред осталог, писмима Унеску и Ватикану указало на нелегално одржавање римокатоличке мисе на остацима српске цркве у Новом Брду.

„Добили смо, чини нам се добронамеран одговор из Ватикана да су разумели проблем и након тога се такве непримерене ствари нису поновиле. Албански клер је под изузетним утицајем Ватикана, што нам пружа основ за оптимизам. Интервенисали смо и против градње пута у заштићеној зони манастира Високи Дечани. Охрабрујуће је што се део наших манастира налази на листи Унеско - светске угрожене културне баштине и тренутно су под заштитом Кфора”, каже Вукосављевић. Међутим и чињеница да српске манастире на КиМ морају да штите наоружане војне јединице, речито говори о стању у коме се српски народ и његови споменици налазе.

За њега нема дилеме да је веома  тужна и забрињавајућа ситуација са Богородицом Љевишком у Призрену.

„Црква  Богородица Љевишка, драги камен српске, европске и светске културне баштине је годинама била изложена рушилачким нападима. Министарство културе и информисања недавно је одвојило значајна средства за радове санације и конзервације звоника и оштећеног оловног кровног покривача који су завршени средином јуна ове године, у сарадњи са међународном заједницом”, казао је Вукосављевић и поручио да наша држава мора без престанка конкретно да делује на заштити своје културне баштине на КиМ.

„Морамо обезбедити и додатна материјална улагања и оснаживање надлежних институција. Учинићемо све да Републички завод за заштиту споменика културе буде још делотворнији. Исти случај је са Покрајинским заводом за заштиту споменика културе КиМ који је сада измештен у Лепосавић. Морамо кроз материјална средства, непосреднију сарадњу са међународним институцијама и домаћим стручњацима водити рачуна о нашој културној баштини ма где се она налазила, на Косову и Метохији који је део Србије или било где у окружењу где живи српски народ или где се налазе трагови његовог материјалног и нематеријалног културног наслеђа”, казао је Вукосављевић и поручио да  „онај народ који притиснут невољама дозволи да његова културна баштина буде уништавана, изложена пропадању или идентитетски преузимана од других народа или култура, не може да опстане на историјској сцени.  О томе мора да се учи од најмлађег узраста и у школи и у породици. То мора да постане заветно знање нашег народа.”