Посета Министра Вукосављевића археолошком налазишту Дреновац

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић обишао је данас археолошки локалитет Дреновац у општини Параћин, у пратњи руководиоца пројекта проф. др Славише Перића, вишег научног сарадника Археолошког института у Београду и упознао се са резултатима досадашњих истраживања на том месту. Том приликом министар је изјавио да је Србија крцата археолошким локалитетима из свих периода људске историје и да се у претходне четири године више улагало у откривање, заштиту али и популаризацију археолошких истраживања. 

„Србија има врсне кадрове у овој области, али се мора рећи да је археологија једно време била у запећку када је реч о нашој културној политици, и истаћи како смо у последњим годинама започели неку врсту ренесансе археолошке науке на овим просторима. У том смисли, потребан је већи буџет за културу чији би један део одлазио и на истраживање археолошких налазишта. Данас се налазимо на једном таквом локалитету, које истражује слојеве цивилизације, од винчанске до старчевачке културе, а чији је централни део на територији Србије и имамо бескрајне могућности за откривање и студирање једне тако велике, по многима најстарије, европске цивилизације”, изјавио је Вукосављевић.

Министар је у наставку подсетио да је Министарство културе и информисања само у протекле четири године за радове на овом локалитету издвојило око 18 милиона и седамсто хиљада динара, али и да је потребно обезбедити већа издвајања, да би се истраживања проширила.

Вукосављевић је искористио ову прилику и да се осврне на, како је рекао „недопустив нехат из претходних деценија”, а у питању је проширивање ауто пута 1985. године и то директно кроз средину овог налазишта, чиме су неповратно уништене „ко зна какве све археолошке драгоцености”. „Новим законима и праксом овакви поступци данас не могу да се понове”, нагласио је министар и додао да је археологија један велики и недовољно искоришћен потенцијал нашег културног амбијента, не само када је реч о најстаријим налазиштима већ и оним из римском, византијског или средњевековног периода, и да је у наредном периоду потребно континуирано улагање у тако значајну науку као што је археологија, а тиме посредно и у туристичку понуду једне озбиљне државе. 

Министарство културе и информисања подржава пројекте који се тичу овог локалитета од 2004. године, а у периоду од 2016. до 2020. године за потребе континуираних археолошких истраживања, конзервације и рестаурације, радионица за истраживање и едукацију, као и презентације неолитске архитектуре Дреновца издвојило је средства у износу од 18 милиона и седамсто хиљада динара, од чега у 2020. години 5 милиона и четристо хиљада. Финансирана су, поред осталог, теренска истраживања и ископавања, ревизија и дигитализација старих и нових ископавања, анализа материјала (камених алата, грнчарије, лепа, ако и археоботаника и археозоологија), конзервација керамике и непокретног кућног инвентара, а издваја се конзервација остатака четири неолитске куће и реконструкција једне куће за коју је утврђено да је грађена на спрат, што је куриозитет за то време.

Носилац пројекта је Археолошки институт у Београду, а током скоро две деценије истраживања, поред значајних резултата која су донела ископавања и конзервација, много је урађено и на промоцији овог богатог неолитског локалитета – одлуком Владе Републике Србије утврђеног за непокретно културно добро, као и доступнoсти тих резултата широј јавности.

Винчанско насеље из 5350 пре нове ере, са око 700 објеката и проценом да је у овом неолитском мегалополису могло живети преко 2000 људи, али и многе друге археолошке чињенице привукле су међународну пажњу, те је локалитет постао стециште студената, посебно доктораната из ове области, и успостављена је сарадња са високошколским установама, нпр. са Универзитетом Кембриџ, који у Дреновац на студијски боравак шаље своје академце. У том контексту финансирана је изградња и успостављање Центра за проучавање неолита Балкана – расадника будућих студија из ове области, базе за конзервацију баштине неолита, али и еколошког и туристичког центра овог дела Србија.