Одговор Александра Гајовића поводом текста Светозара Раковића "Државни секретар правда очигледне злоупотребе"

Узавреле заблуде секретара Раковића

У броју дневног листа Данас од 5. августа 2019. године, у тексту под насловом „Државни секретар правда очигледне злоупотребе“, коначно сам сазнао ко стоји иза чланка „Поново незаконити конкурс Министарства: Два милиона државном листу Новости“.  

Реч је, значи, о Светозару Раковићу, генералном секретару НУНС-а, који се овога пута одважио да свој текст потпише именом, презименом и функцијом за разлику од оног претходног „Поново незаконит конкурс Министарства: Два милиона државном листу Новости“, објављеном на сајту НУНС-а.

Раковић ни сада, баш као ни раније, није изнео ништа чиме би поткрепио своје неосноване тврдње и притом било кога уверио да је познавалац основних медијских појмова. Уз то, опет је доказао непознавање правне материје која се односи на медије, па тако, по други пут, тему појекта ”Осам векова Српске православне цркве” Вечерњих новости сматра неприпадајућом медијском садржају (!). Своје незнање  Раковић, још једном, исказује тиме што конкусрни рад овог традицоналног београдског дневног листа крсти ”преамбициозним извештавањем таблоиднигх новина”(!).

Прво, пре него што неко оквалификује одређен медиј као „таблоидни“, било би пожељно да наведе критеријуме према којима је то учинио. Разуме се, господину генералном секретару то није пало на памет, већ просипа квалификације без аргументације. Озбиљни људи, затим и новинари, то не чине. Додаћу, таблоидизација није страна ни удружењу коме сам господин Раковић припада, што се лако може видети читањем неких текстова на сајту НУНС-а.

Друго, и рекао бих најважније, што би требало да стави тачку на ову дискусију и Раковићеве жалопојке, а о чему Раковић ни реч није рекао, јесте то да је у конкурсној комисији која је одлучивала о суфинансирању медијских садржаја за штампу, у које спада и наведени пројекат Вечерњих новости, НУНС имао свог легитимног представника. Била је афирмисана новинарка Гордана Суша, која за разлику од свог генералног секретара сасвим добро зна суштину: шта је јавни интерес грађана Републике Србије, шта су Вечерње новости, какви су капацитети тих дневних новина, о каквој је озбиљној пројектној теми реч, каква је уопште садржина и квалитет тог пројекта...

Раковић се у свом тексту изнова бави свим и свачим, а не оним чиме би требало да се бави, настојећи, тако, да на сваки начин баци сенку на рад петочланих конкурсних комисија, чије ставове нико осим њега не оспорава нити доводи у сумњу. Мистарство културе и инфрмисања је, што додатно поткопава темељ Раковићеве громогласне вике, по питању суфинансирања медијских садржаја омогућило несметани, инклузивни и транспарентан приступ овом послу.

Желећи само да унизи неке доказане вредности, генерални секретар НУНС-а се не бави суштином проблема који је сам иницирао, већ маргином и замењивањем теза, које најчешће личе на пресипање из шупљег у празно, тумачећи одредбе Закона о јавном информисању и медијима које се односи на пројектно суфинансирање медијских садржаја – лаички и, наравно, погрешно.

Треће, ако Раковић сматра да је у праву, а не ми, слободан је и, чак, обавезан да поведе управни поступак пред судом. Зар то није место где своје сумње може да потврди? Наравно да јесте, али он то неће урадити, јер је свестан својих узаврелих заблуда.

Четврто, сматрамо да је тема пројекта Вечерњих новости веома важна, те да је неко други са сличном темом учествовао на конкурсу па био одбијен имали бисмо о чему да полемишемо. Овако немамо чак ни по том основу.

Скренуо бих пажњу самом генералном секретару да је у вези са тим како на тржишту пролазе Вечерње новости примереније и озбиљније питати саму кућу о којој је реч, а не просипати реторска питања с малициозном конотацијом по дневним новинама. То се не сазнаје путем препуцавања преко плота, већ директно, ако га заиста занима да се позабави финансијском анализом.

Најзад, ако му је уопште стало до неке правде, требало би да се позабави оним члановима свог удружења (НУНС) који нису правдали средства добијена претходних година на конкурсу за пројектно суфинансирање медијских садржаја, и против којих смо били принуђени да покренемно судски поступак. Ако којим случајем не зна о којим се то члановима НУНС-а ради, врата мог кабинета су увек отворена у вези са свим спорним и медијским питањима, па и конкурсним суфинансирањем медијских садржаја.     

Александар Гајовић

државни секретар