Маја Гојковић на Конференцији „Свет у 2021“

„Култура није и не сме бити скрајнута. Један од најопипљивијих показaтеља препознавања значаја културе представља чињеница да средства за културу планирана за наредну годину не само да нису умањена, већ напротив, повећана су улагања у културу“, нагласила је Гојковић у Скупштини Србије.

Министарка Гојковић је указала да су главне одлике нашег доба убрзане промене,  а да је криза изазвана пандемијом Ковида 19 са којом се суочавамо бацила ново светло и на културу и на информисање и ставила их пред нове изазове.

Гојковић је подсетила да када је на почетку пандемије Шангајски симфонијски оркестар морао да откаже своје наступе, а убрзо након тога и Оркестар Гирценцих из Келна, док је у Швајцарској цео оркестар у Луцерну отишао у карантин, већ се поставило  питање да ли ће вирус „заразити“ и културу.

„Култура, која је неспорно тешко погођена, показала је жељу да се бори, али и велику одговорност. И код нас, као и широм света, не само да је своје садржаје у кратком року прилагодила новој ситуацији, за коју се нико није могао спремити, већ је успела да пружи потребу грађанима за културним садржајима“, напоменула је Гојковић.

Указала је да је ово прилагођавање захтевало не само другачији приступ облицима уметничког стваралаштва и традиције, као што су виртуелне туре, концерти и изложбе, већ и стварање сензибилитета и навика публике према оваквим новим садржајима.

„Пандемија је убрзала дигитализацију културних садржаја, често без много претходних припрема. И наше установе културе су креирале посебне онлајн репертоаре у веома кратком року“, подсетила је Гојковић.

Гојковић је рекла да се информисање у претходном периоду глобално мењало и пратило трендове брзих промена у свету, а једна од последица ових промена, која је посебно видљива у кризним временима, је јачање значаја медија у обликовању и доживљају стварности.

„То је веома упечатљиво показала и ова криза проузрокована пандемијом“, нагласила је и додала да свеобухватно, правовремено и тачно извештавање грађана у време здравствене кризе је од кључног значаја, јер управо у складу са тим информацијама, читаво једно друштво и свет се прилагођавају новим животним околностима.

Министарка је напоменула да је ова криза показала и колико су са једне стране важне поуздане информације, а колико са друге могу бити штетне „лажне вести“, како код нас, тако и у свету, као и да је у суочавању са изазовима као што су „лажне вести“ и новим облицима комуникације коју намећу друштвене мреже, потребно је развијати медијску писменост како би јавност умела да препозна ове појаве.

„Управо неговањем културе објективног и истинитог информисања јавности можемо решавати изазове пред нама“, рекла је Гојковић.

Гојковић је поручила да се решења свих ових проблема и у култури и информисању тек назиру и готово је извесно да ћемо наредну годину провести трагајући и стварајући најбоље моделе за њихово превазилажење, не само у Србији, већ на светском нивоу.

„Притом, морамо имати на уму да је култура  истовремено и једна од темељних вредности живота и друштва, која се мора сачувати, али и моћно средство помоћу којег се боримо са кризом“, закључила је Гојковић.