Гојковић на Конференцији Женске парламентарне мреже „Храброст је женског рода“

Гојковић је рекла да и тема Конференције која гласи „Храброст је женског рода“ указује да још увек морамо да се носимо са бројним изазовима, као и да су за то често потребни храброст, одлучност и упорност.

„Да је храброст заиста женског рода најбоље потврђују актуелни примери младих глумица Милене Радуловић и Иве Илинчић. Управо су оне скупиле храброст да пријаве и јавно проговоре о сексуалном насиљу које су доживеле“, рекла је Гојковић.

Она је додала да је зато од изузетног значаја и то што су добиле огромну подршку нашег друштва, али и осврнула се на неумесне коментаре којима су појединци показали да не разумеју патњу и тортуру кроз коју су ове жене прошле, односно да немају емпатију. „Они чак постављају питања зашто је до сада ћутала и слично. То само показује да и у оваквим ситуацијама, када заиста морамо да будемо јединствени у осуди сексуалног насиља, има појава омаловажавања жртава и говора мржње, колико год они били у мањини“, изјавила је она.

Министарка је напоменула да се морамо интензивније борити против стигматизације жртава сексуалног насиља у јавности како би и друге жене биле спремне да пријаве злостављање, а посебно да би охрабрили жене које нису познате јавности, а којима је још теже да проговоре.

„Неопходно је да осигурамо да жене не морају да прелазе додатне препреке када одлуче да проговоре о злостављању, физичком, сексуалном или психичком насиљу“, изјавила је Гојковић.

Гојковић је истакла да говор мржње у Србији, што је тема и нашег панела, као уосталом и у другим деловима Европе и света, није искорењен, као и да га најчешће у стопу прате различите предрасуде и стереотипи, којих се нисмо ослободили.

"Понекад се стиче утисак да је жене лако вређати, омаложавати и понижавати”, подвукла је потпредседница Владе.

Она је приметила да је за свако супростављање говору мржње потребна посебна храброст, јер се жртва тог говора често не суочава само са конкретним говором мржње, већ и са прећутном сагласношћу дела заједнице.

Гојковић је скренула пажњу да говор мржње никад не угрожава само оне којима је упућен, већ трује читаву јавну сферу и читаво друштво.  „Због тога је неопходно да му се читаво друштво и супростави. У тој борби важно је да радимо на подизању свести о проблему. Истовремено, подједнако је значајно да промовишемо толеранцију, међусобно поштовање и културу дијалога“, рекла је она.

Гојковић је апеловала на медије да са посебном пажњом обрађују теме које се односе на жене жртве насиља, али и на то како пишу о женама које се баве јавним послом, јер смо сведоци да се жене у јавној сфери често суочавају са тиме да их медији третирају на другачији начин него мушкарце.

„Ако сте жена, медији се повремено много више баве вашим физичким изгледом, тиме шта сте обукли, него тиме шта ви радите и шта су ваши резултати“, подвукла је министарка.

Она је предочила и позитивне помаке које је Србија постигла када је реч о родној равноправности, као што су резултати који су постигнути у Парламенту и кроз рад Женске парламентарне мреже.

Гојковић је подсетила да су се жене избориле да се нађу на многим важним, руководећим функцијама, оценивши да је то изузетно значајно у борби против предрасуда и стереотипа.

„Послали смо јасну поруку да је женама место на кључним функцијама у нашој држави. Данас је у Влади Србије много више жена, укључујући председницу владе и две потпредседнице. Истовремено, Народна скупштина има до сада највећи број парламентарки, што смо постигли изменама Закона о народним посланицима“, изјавила је Гојковић.

Она је указала да овде не смемо стати, јер је пред нама још много изазова, као што је доношење новог, још модернијег закона о родној равноправности. „Нови закон видим и као додатну прилику да се направи још један корак напред у побољшању положаја жена и спречавању дискриминације у свим областима“, рекла је Гојковић.