Гојковић на свечаности поводом 189 година постојања Народне библиотеке Србије

„Савремено доба намеће Народној библиотеци Србије нове изазове, на првом месту дигитализацију грађе и популаризацију читања код млађе публике“, рекла је Гојковић и апострофирала да је долазак Владимира Пиштала, једног од наших највећих књижевника данашњице на чело ове престижне институције, велики подстицај за њен даљи развој.

Гојковић је приметила да се често чује да ово није време књиге и да живимо у доба неповољном по књижевност, јер је у свакодневном животу, књиге и писану реч заменила комуникација путем електронских уређаја, претенциозно названих „паметним“, неретко прожета оскудним фондом речи и скраћеницама које заправо то нису.

„Ипак, када се разбистри магла површности и дође до суштине, добија се јасна слика да књига и писана реч не само да имају своје поштоваоце, већ да се њихов број повећава. Посета сајмовима књига у нашој земљи у константном је порасту“, истакла је Гојковић и додала да ју је, обилазећи библиотеке по Србији, јако обрадовала чињеница да у готово свакој од њих расту и број чланова и књижни фонд.

„Нарочито радује раст броја млађих читалаца, као и то што је међу њима велики део окренут писцима за децу из Србије. То су подаци који охрабрују и говоре да књижевност никада неће изаћи из моде нити постати маргинализована“, напоменула је министарка.

Гојковић је додала да неговањем културе читања, учимо и развијамо свест, како личну тако и колективну, да нас књиге могу одвести до места за која нисмо ни могли да претпоставимо да постоје, до људи и личности који су обележили различите епохе, до догађаја који су мењали цивилизације.

„Читајући, учимо да разумемо себе, свет око нас и друге, али и да на ваљан начин одредимо стазе којима ћемо се кретати у будућности”, рекла је министарка културе и информисања.

Гојковић је оценила да је, као и током безмало два века свог постојања, Народна библиотека Србије незамењива институција на културној сцени Србије.

Гојковић је подсетила да Народна библиотека, основана недуго након обнављања српске државности, није само чувар нашег колективног сећања, већ и аутентични савременик. „Трајући скоро два века, подједнако са државом учествовала у свим њеним успонима и заједно делила тешка времена“, рекла је министарка.

„Нема пуно народа и држава којима је писана реч толико значила за опстанак, као што је то случај код нас. Овде, у библиотеци, чувају се непроцењиви рукописи наше националне и културне баштине, који нам помажу да сагледавајући оно што смо били и што смо сада, поставимо боље темеље за оно што ћемо бити“, закључила је министарка културе и информисања и честитала овај велики дан запосленима, в.д. управнику Владимиру Пишталу, као и свим грађанима Србије.