Гојковић: Ефикаснији и активнији Савет за културу

Гојковић је у Народној скупштини нагласила да је Закон о култури системски закон за област културе и да свака измена или допуна било ког члана овог закона има директан утицај на функционисање система наше културе што говори о великом значају овог акта.

Гојковић је указала да су усвојене примедбе струковних удружења и да је предвиђена обавеза локалних самоуправа да плаћају доприносе за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање самосталним уметницима, коју ће оне морати да поштују. Министарка је прецизирала да је до сада постојала „чудна“ одредба да локалне самоуправе могу да уплаћују доприносе, што је довело до тога да неке то нису чиниле, због чега се део самосталних уметника фитктивно пријављивао у локалним самоуправама као што су Београд и Нови Сад које су редовно измиривале ове трошкове самосталним уметницима.

„Сада ће локалне самоуправе морати да измирују ове обавезе и овим се решавају питања социјалног статуса и здравствене заштите самосталних уметника“, указала је Гојковић.

Гојковић је указала да ове измене боље дефинишу избор Националног савета за културу као важног тела за државу и да ћемо на овај начин добити тело које ће бити ефикасно и активно.

Одговарајући на критике поводом измена везаних за Национални савет за културу, Гојковић је рекла да изгледа да онима којима су засметале ове измене, више одговара да „немамо Национални савет за културу“.  

Гојковић је рекла да не може да прихвати да су неки задовољни тиме што је последња седница Националног савета била 2018. године, и указала да када покушавате да мењате и померате ствари и ојачате Министарство као природно место за доношење закона у овој области „имате одређени део јавности који је уљуљкан, чиме се ремети неки њихов устаљени мир“.

Гојковић је указала да су према изменама и допунама Закона предвиђени релевантни предлагачи чланова Националног савета за културу, као што су Републички завод за заштиту споменика културе, Државни архив Србије, Народни музеј Србије, Народна библиотека Србије, Народно позориште, Југословенска кинотека, као и да два члана предлаже САНУ, једног члана Матица српска и два члана Национални савети националних мањина.

Гојковић је напоменула да је у поступку припреме измена и допуна Закона о култури Министарство културе и информисања спровело јавну расправу од 1. до 20. фебруара и поред Београда, Новог Сада и Ниша, расправе су одржане и у Чачку и Суботици, а сугестије су могле да се упуте и електронским путем.

„Било је доста сугестија што ме радује, јер говори да је то материја која интересује струковна удружења и све на које се односи“, указала је министарка.

Гојковић је навела да је прихваћен део предлога који су се односили на потребу да се уреди процедура избора чланова Националног савета за културу и да се обезбеди присутност представника националних мањина у овом телу, да се прецизира процедура комуникације оснивача и управних одбора приликом расписивања јавних конкурса за избор директора установа културе, да се уреди процедура вођења Регистра установа културе и обавеза плаћања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање самосталним уметницима.

Гојковић је рекла да нису могли бити прихваћени предлози да се мењају чланови закона који нису били предмет измене и допуне овог Закона, као ни предлози да се не продужи рок од 30 дана од усвајања буџета за расписивање јавних конкурса будући да је сада пракса, за разлику од претходног периода, да се буџет усваја крајем новембра, тако да ће конкурси свакако да буду расписани у јануару, а не на пролеће.

Гојковић је рекла да јавни конкурси за финансирање или суфинансирање културних  програма су важан инструмент за вођење културне политике, јер Министарство само на тај начин може да финансира одређене пројекте, због чега је изузетно важно створити све потребне предуслове да се припрема и реализација овог поступка спроведе на најбољи могући начин.