Гојковић: Србија данас негује културу сећања

„Изражавајући најдубље поштовање према жртвама, и потребу да се ода почаст страдалима, као залог за будућност, желимо да сачувамо  успомену на жртве у прошлости“, поручила је Гојковић и додала да је у том циљу снимљен и филм „Дара из Јасеновца“, као и други филмови и серије.

Гојковић је у Скупштини Србије образлажући Предлог закона о изменама и допунама Закона о оснивању Музеја жртава геноцида, рекла да је овај Музеј основан Законом о оснивању Музеја жртава геноцида из 1992. године, када није постојао систем правног уређења наше културе какав постоји данас, тако да смо данашњим изменама и допунама овог закона морали да приступимо усаглашавању законске регулативе.

Гојковић је подсетила да је Музеј основан ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

„Музеј је установа културе, који обавља послове прикупљања, обраде и чувања података о страдању Срба на простору претходне Југославије, као и податке о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина, у складу са законом, овим статутом и другим општим актима Музеја“, рекла је Гојковић.

Гојковић је подсетила да се Дан Музеја обележава 22. априла, на Дан сећања на жртве холокауста, и других жртава фашизма у Другом светском рату, када је 1945. био  пробој логораша у концентрационом логору Јасеновац и подсетила да је Србија недавно овај дан обележила заједно са Републиком Спрском. 

Гојковић је додала да Музеј жртава геноцида током три деценије свога рада има развијену издавачку делатност и у реализацији пројеката сарађује са другим институцијама и појединцима како у земљи тако и у свету и земљама у окружењу: Yad Vashem у Јерусалиму, Музејом холокауста у Вашингтону, Визенталовим центром у Јерусалиму, SHOAH центром у Лос Анђелесу, Документационим центром за прикупљање грађе о ратним сукобима 1991-1995. из Бање Луке, Документационим центром „Веритас“ из Београда и Бање Луке, Музејом Републике Српске из Бање Луке, Хрватским институтом за повијест из Загреба и др.

Гојковић је навела да је у Закону о музејској делатности, који смо недавно овде усвојили у Скупштини, Музеј жртава геноцида дефинисан као матични музеј и обавља послове матичне музејске делатности за неговање културе сећања на жртве геноцида и холокауста.

Прецизирала је да су данас пред народним посланицима мање, техничке измене и допуне Закона, којима се постиже обезбеђивање организационе, кадровске и материјалне претпоставке за остварење неговања сећања на жртаве. Објаснила је да се тако регулише питање седишта овог музеја, јер се у члану 1. став 1. овог закона утврђује да је то у Крагујевцу, иако је његово седиште још од 1995. године у Београду, што је отежавало функционисање.

Гојковић је додала да је додатан проблем био везан за захтев Управе за трезор Министарства финансија да се сходно чињеници да је седиште музеја у Крагујевцу, и рачуноводствени послови обављају из тог града. Имајући у виду да је закон  о оснивању Музеја жртава геноцида уједно и оснивачки акт музеја, решавање наведених проблема је било могуће једино кроз измене и допуне овог Закона.

Гојковић је нагласила да ради трајног памћења и спомена жртава холокауста, геноцида, окупаторског терора и ратних злочина спроведених над српским становништвом на простору претходне Југославије, као и податке о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина, донет је 1992. године Законом о оснивању Музеја жртава геноцида, као и да је ради очувања трајне успомене на жртве фашистичког терора на стратиштима логора Старо Сајмиште у Другом светском рату,  3. марта 2020. године донет је  Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“.