Гојковић отворила конференцију „Економист“

„Изазови су заиста пробудили код људи, који се баве културом, креативност и принудили ствараоце да се окрену неким другим облицима и формама стваралаштва и  проналажењем пута до крајњих корисника, до публике, а то је свакако онлајн обраћање и пружање културних садржја крајњим конзументима. Упркос тешкој години, остварили смо значајне резултате у области културе, добро се суочили са овим изазовом и били једна од ретких земаља, по неким подацима које поседујем, једна од пет, која није у потпуности закључала установе културе, и која је уметнике успела да стави на листу приоритетних занимања за вакцинацију од самог почетка овог процеса, а успели смо и да материјално помогнемо скоро свим категоријама уметника“, напоменула је министарка културе.

Гојковић је нагласила да стратешки приоритети рада Министарства културе и информисања јасно препознају вредност и значај додатног улагања у културу и подстицање иновативности, будући да се на тај начин свако улагање вишеструко враћа. Имајући то у виду, буџет Министарства за следећу годину је увећан за две милијарде динара, односно за 16 одсто у односу на 2021. годину.

„Успели смо да пређемо један одсто укупног буџета. То је један од европских критеријума који се вреднује и који нам је стално спочитаван да никако да пређемо тих један посто, а сада смо то достигли у нимало лаким условима“, констатовала је министарка културе. Она је нагласила да ће година пред нама у културном животу бити препознатљива кроз три важна пројекта који ће бити остварени или доведени до почетка реализације.

Гојковић је навела да ће почетком година пажња бити усмерена на пројекат од националног значаја „Нови Сад европска престоница културе 2022. године“, као један од најбољих примера како може да се ради заједнички на нивоу Града Новог Сада, Покрајине, Републике Србије и тима „Европске престонице културе“.

Као другу важну инвестицију наредне године Гојковић је навела нови програм Министарства „Престоница културе Србије“, и подсетила да ће Град Чачак понети ту важну титулу 2023. године, што ће омогућити богатију културну понуду, унапређење инфраструктуре и привлачење нове публике, чиме се и суштински ради на децентрализацији културе, чему значајно доприноси конкурс „Градови у фокусу“.

Гојковић је указала на важност подстицаја инвеститорима за снимање филмова и серија будући да то добро утиче не само на културу и туризам, већ и читаву привреду Србије, и додала да су, захваљујући тим подстицајима, српски филмови почели са појављивањем на престижним фестивалима, чега једно време није било.

„У години на измаку, радили смо  на очувању културног наслеђа, чиме чувамо наш идентитет, разноврсност културне баштине коју представљамо, и то је један важан ресурс и богатство државе и једна од кључних тачака  одрживог развоја“, рекла је Гојковић и изнела да су идуће године планирана средства за завршетак радова на обнови подграђа Петроварадинске тврђаве, Смедеревске тврђаве, Краљеве цркве у манастиру Студеница, те реновирање и ревитализација Сремских Карловаца, као и за један изузетно важан пројекат, који је започет прошле године - Дворци, виле и летњиковци, велики ресурси и потенцијал Србије. Гојковић је изјавила да ће се у наредној години започети и са радом на реновирању Архива Југославије, обнови Централне куле у оквиру Меморијалног центра „Старо сајмиште“, почетком радова на реконструкцији Старе железничке станице, односно Историјског музеја Србије, као и на изради пројектне документације и идејног решења Музеја Николе Тесле .

„На међународном плану, учешће наших уметника у иностранству је важан део дипломатије једне државе. Имали смо добро представљање на архитектонском Бијеналу у Венецији. Наступаћемо и на Миланском тријеналу, архитектонским Бијеналима и такмичењима. Идеја, планова и мотива нам неће недостајати у наредној години уколико будемо имали вођење ка нашим циљевима и развојима, а мање имали стрепње шта ће се десити са нама у 2022. години. Мислим да имамо оптимизма, и у томе култура свакако има и имаће велику улогу“, закључила је министарка културе.

Конференција која се одржава у два панела, поред челних људи Владе Србије, окупила је и представнике дипломатског кора и пословних удружења, водеће привредници из Србије, као и личности из јавног и културног миљеа.