Трифуновић отворила онлајн конференцију „Дигитални имунитет за 21. век – нови концепт медијске писмености“

„Управо знања и вештине нам пружају оквир и методологију за нову писменост која нам је потребна за живот, рад и активно грађанство у 21. веку“, нагласила је Трифуновић и додала да је нова дигитална култура заснована на иновацијама, подацима и усредсређености на корисника.

Помоћник министра напоменула је да Министарство културе и информисања годинама ради на развоју и унапређењу медијске и информационе писмености кроз креирање политика медијске писмености, интензивирање сарадње са међународним развојним партнерима, кроз програмирање и спровођење пројеката, и подсетила да је у децембру 2020. године, уз подршку Европске уније, завршена израда Приручника за медијску писменост у предуниверзитетском образовању намењеног васпитачима, наставницима и стручним сарадницима, на коме се радило у оквиру мулти ресорне групе Министарства културе и информисања од 2018. године, те да Приручник има свој дигитални формат, апликацију за наставнике као и телевизијски серијал Хероји медијске писмености који се емитује на јавним медијским сервисима.

„У процесу медијског описмењавања нисмо заборавили на родитеље и заједно са партнерима у оквиру УСАИД пројекта Нова писменост израдили смо Приручник за медијску писменост за родитеље који ћемо данас представити, а који ће ускоро бити доступан и у форми електронске публикације“, изјавила је Трифуновић.

Имајући у виду да дигитализација успешно мења и пословно окружење, утиче на јавну управу, образовне, здравствене и социјалне услуге, заједно са УСАИД пројектом Нова писменост и партнерима из Националне академије за јавну управу, Министарство ради на јачању капацитета јавне управе кроз израду Приручника за медијску писменост за јавну управу, према речима помоћника министра.

„Данашњу економију покреће снага идеја и да би пословна заједница била успешна, компанијама су потребни запослени који имају широк низ вештина попут критичког размишљања, евалуације садржаја и извора, решавања проблема. Са друге стране, постаје неопходно имати кориснике све више дигиталних услуга чија је писменост укорењена у стварном свету тренутних информација, глобалне интерактивности и порука креираних на више медијских платформи“, оценила је Трифуновић и додала да је, с тим у вези, у плану Приручник за медијску писменост за пословну заједницу са циљем да се пружи приступачан интегрисани преглед основних концепата медијске писмености и кључних питања.

„Наша визија медијске писмености је да код свих појединаца и заједница, освестимо  одговорност за сопствено учење, оснажујући их да преузму активну улогу у стицању нових знања и вештина. Пет кључних питања и пет основних концепата медијске писмености на том путу служе као „велике идеје“ или „трајно разумевање“ које стварају компетенције размишљања, организовања и комуницирања у пост дигиталној ери. Они заједно представљају јединствен допринос образовању 21. века и моћан скуп алата за припрему не само флексибилне и стручне радне снаге, већ и информисаних грађана који разумеју, учествују и доприносе активном грађанству“, закључила је Трифуновић.

На почетку догађаја обратила се и Shanley Pinchotti директорка УСАИД канцеларије за демократски и економски раст где је истакла задовољство што УСАИД има прилику да буде део програма Нове писмености.

"Учење о медијима и дигиталној писмености такође је начин да научимо како да технологију окренемо у нашу корист а не да она ради против нас. У сарадњи са Министарством надамо се да наша подршка медијској и дигиталној писмености доноси грађанима и компанијама и државним службеницима нове вештине потребне за 21. век", навела је Pinchotti.