Гојковић на обележавању Дана Библиотека Матице српске

„Захваљујући свему томе, као и великом доприносу опстанку српског народа у често турбулентним и тешким временима, ова библиотека с пуним правом постала је једна од стожерних тачака целокупне наше културе“, подвукла је министарка културе и информисања.

Гојковић је рекла да живимо у епохи неслућеног и убрзаног технолошког развоја, у којој, на први поглед, изгледа као да многи традиционални видови комуникације и стицања знања падају у други план. „Кажем ‘на први поглед’, јер упркос масовности информација и доминацији инстант садржаја, суштинска моћ књиге није избледела нити ће икада“, нагласила је Гојковић.

Министарка културе и информисања је истакла да је књига лек за лоша расположења, скривено уточиште за осаму, разлог за смех и радост, и увек, у свим својим разноликим појавним жанровима, најбољи човеков сапутник и да свако време, без обзира на глобалне трендове, стрепње и надања, јесте време књиге.

„И ко би то боље могао знати него библиотекари, упорни и вредни чувари писане речи и непроцењивог богатства нашег културног наслеђа. Желим овде да нагласим да је библиотекарство један од кључних сегмената нашег културног живота. Посвећеници у свој позив, заљубљеници у магичну моћ написаног, библиотекари и библиотеке широм Србије, где посебно место заузима установа у којој се налазимо, деценијама и вековима чувају и афирмишу културно наслеђе у коме је записан ‘ДНК’ читавог нашег народа“, констатовала је Гојковић.

Гојковић је подсетила да је време у коме је Библиотека стварана било доба почетка обнове српске државе и самим тим великих надања, период испуњен оптимизмом и обележен преданошћу и великом посвећеношћу најумнијих и најобразованијих људи тог времена, било да су живели у Београду, Новом Саду, Будиму, Пешти или Темишвару, да је највиђенијим културним посленицима на првом месту био је рад у корист свог народа и његово уздизање у сваком смислу, првенствено образовном.

„Јован Хаџић и остали великани који су основали Матицу српску и њену библиотеку, савременим речником казано, имали су и мисију и визију. Врло добро знали су колико је важна улога књига, њихово издавање и ширење, не само ради стицања знања, већ и због јачања националног јединства које је у то у време било и идеја водиља и прека потреба“, истакла је Гојковић.

Гојковић је рекла да је поред културног, научног и патриотског мотива, формирање прве јавне научне библиотеке у српском народу прича и о човекољубљу и несебичности, а да поклањањем својих личних библиотека, Сава Текелија, Платон Атанацковић и други добротвори, нису само градили националну установу културе, већ и на делу показали шта је брига за друштво и заједницу.

„Њихово доброчинство и схватање да је подршка култури и образовању најбоље улагање у будућност, исправан је путоказ и људима савременог доба“, закључила је Гојковић на обележавању Дана једне од најважнијих и најстаријих институција културе на овим просторима.

Овом приликом уручена је Награда Златна књига Библиотеке Матице српске, која је ове године припала проф. др Љиљани Пешикан Љуштановић, теоретичарки и историчарки књижевности, антологичарки и библиографу.