Министарство поводом извештаја Државне ревизорске институције

Министарство културе и информисања наглашава да је почетком априла ове године доставило одговор Државној ревизорској институцији о преузетим мерама по свим тачкама извештаја, а Државна ревизорска институција је на основу тога 14. априла 2022. године, урадила нови, Послеревизиони извештај у коме је оценила његову веродостојност и предузете мере исправљања као задовољавајуће. 

Министарство културе и информисања је потпуно посвећено да се култура у Србији дугорочно, стратешки и програмски оснажи и позиционира као једна од главних сегмената развоја Републике Србије. У том циљу, Министарство културе и информисања је покренуло иницијативу доношења Стратегије развоја културе Републике Србије за период 2024-2029. године, а рок за доношење националне стратегије културе је годину дана.

Поводом оцене да Национални савет за културу не функционише скоро пет година, Министарство културе и информисања указује да је препознало тај проблем и да је још прошле године у скупштинску процедуру упутило Предлог о именовању 11 чланова Националног савета за културу. Скупштина Србије је овај предлог усвојила на седници од 26. новембра 2021. године, чиме је отклоњен вишегодишњи застој у раду. Национални савет за културу усвојио је програм рада, састаје се једном месечно и разматра питања стручне подршке у очувању, развоју и ширењу културе. Такође, Национални савет за културу биће укључен у израду Стратегије развоја културе Републике Србије.

Овом приликом напомињемо да је активностима Министарства отклоњена застарелост општег законског прописа заснована на Закону о културном добрима из 1994. године, којим је била уређена област заштите културног наслеђа. Министарство културе и информисања радило је на промени и осавремењивању правног уређења заштите културних добара. Након израде Нацрта и спроведене јавне расправе, 23. децембра 2021. године Народна скупштина је донела нови и савремен кровни закон - Закон о културним наслеђу, који уређује целокупну област заштите културног наслеђа.

Истовремено, напомињемо да одређене одредбе новог Закона о културном наслеђу уређују и област заштите непокретних културних добара и дају одговор на кључне препоруке које је Државна ревизорска институција у Нацрту извештаја о ревизији сврсисходности пословања Заштитe непокретних културних добара дала Министарству културе информисања.

Закон о културном наслеђу, између осталог, предвиђа формирање и вођење јединствене евиденције непокретности под претходном заштитом, упис у регистар и вођење регистра културних добара, нематеријалног културног наслеђа и евиденција добара која уживају претходну заштиту. Законом је прописано да се документација о културном наслеђу води у електронском облику и јединственим информационим системима. Законом о културном наслеђу предвиђени су посебни критеријуми и мере за културно наслеђе у опасности, без обзира на врсту, као и да ли је утврђено за културно добро, уколико је изложено ризику уништења, нестајања, озбиљном нарушавању интегритета или оштећења и има приоритет у спровођењу мера заштите.

Како би се додатно заштитило споменичко наслеђе, важна новина коју доноси овај Закон јесте продужење претходне заштите ако за то постоје оправдани разлози и након истека периода од две године за покретна добра, односно три године за непокретна добра, за још две, односно три године. Такође, уколико је започета процедура за утврђивање културног добра и образложени предлог је упућен Министарству, до окончања тог процеса, траје и претходна заштита.

Министарство напомиње да ће у циљу заокруживања законске регулативе заштите културног наслеђа до краја 2022. године бити израђен и Нацрт закона којим ће се детаљно уредити област заштите непокретног културног наслеђа.