Она је указала да се родитељи непрестано суочавају са изазовима и доносе важне одлуке колико времена ће дете провести испред екрана, које садржаје може да гледа и морају да промишљају како да их заштите од ризика и проблематичних делова интернета, али и да европска истраживања показују да тренутно 86 одсто младих од девет до17 година користи свакодневно интернет.
“У Великој Британији око 90 одсто узраста од три до 17 година користило је интернет протекле године, Yоутубе је најпопуларнија платформа коју користи 89 посто деце, док је половина користила Тикток”, рекла је Трифуновић.
„Иако знамо да већина платформи и друштвених медија захтева да корисници имају 13 или више година извештај је открио да трећина родитеља деце од пет до седам година потврдила да њихово дете има профил на мрежи, а постотак расте на 60 посто од осам до 11 година“, истакла је Трифуновић и додала да овакви резултати не чуде будући да су и запажања Министарства са радионица које спроводи у предуниверзитетским установама од 2018. године да већина деце млађе од 13 година има свој профил на најмање једној мрежи.
„Неопходно је да се освестимо, да критички промислимо како упротреба друштвених медија може утицати на децу. Ангажовање на друштвеним медијима може имати позитивне и негативне ефекте на децу. Могу бити канал подршке, прилика за изградњу заједнице и самоизражавања, али постоји и друга страна медаље и могу негативно утицати на ментално здравље младих“, упозорила је Трифуновић.
Трифуновић је истакла да Министарство годинама ради на унапређењу медијске и информационе писмености и подсетила да је са Делегацијом Европске уније израђен приручник за медијску писменост у предуниверзитетском образовању, а са УСАИД три приручника за јавну управу, пословну заједницу и родитеље.
Медијска писменост је на овој конференцији била обрађена кроз теме: "Под дигиталном лупом" која бавила анализом знања и вештина деце, младих и родитеља у нашој земљи, "Дигитални изазови" која је дала одговоре на питање зашто се медијска писменост налази високо на агенди међународних организација и "Дигитално гнездо" на којој је било речи о питањима како родитељи у сарадњи са децом могу да откривају дигитални свет и који све алати постоје у оснаживању родитеља и старатеља.
На конференцији су говорили: Марко Крстић, директор Завода за проучавања културног развитка, Бојан Клачар, извршни директор Центра за слободне изборе и демократију, Душко Гудурић, виши саветник повереника за информације од јавног значаја, проф. др Наташа Крстић, Факултет за медије и комуникацију, консултанткиња Уницефа у Србији, Милана Рикановић, директорка UN Women у Србији, Богдан Красић, програмски директор, Save the Children Serbia, Ана Мартиноли, ауторка приручника „Медијска и информациона писменост за родитеље“, продуценткиња и редовна професорка на Факултету драмских уметности и Ана Мирковић, ауторка приручника „Медијска и информациона писменост за родитеље“, суоснивачица и директорка Института за дигиталне комуникације.