Maja Gojković na svečanosti obeležavanja Dana Biblioteka Matice srpske

„Čvrsto verujem da će Matica srpska i u budućnosti ostati svetli primer institucije koja kulturu čuva od zaborava, obogaćuje je i unapređuje“, rekla je ministarka kulture i informisanja.

Gojković je ocenila da podatak da Biblioteka danas čuva preko četiri miliona različitih rukopisa, slikovito govori da se nalazimo u autentičnom hramu knjige i pisane reči.

„Uticaj književnih dela na buđenje nacionalne svesti srpskog naroda u 19. veku bio je veliki. Sve do pronalaska interneta i drugih medija, knjige su bile ključni alat za sticanje obrazovanja i za upoznavanje sa drugim narodima, kulturama i običajima“, podvukla je ona.

Gojković je rekla da su tokom blizu dva veka postojanja, Matica srpska i njene ustanove i odeljenja postavili standarde, ne samo u našoj zemlji već i šire, kako se neguje kultura jednog naroda, da su biblioteke čuvari našeg kolektivnog pamćenja i da je velika čast, ali i obaveza, nastavljati delo onih koji su Maticu stvorili i izgradili.

Ovom prilikom uručena je nagrada “Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske” piscu i akademiku Goranu Petroviću i zahvalnica Narodnoj biblioteci Srbije koju je primio v.d. upravnika ove institucije Vladimir Pištalo.

Primetivši da laureati dolaze iz dve najvažnije oblasti kulture: savremenog stvaralaštva i zaštite kulturnog nasleđa, Gojković je istakla da je misija Matice srpske, od njenog nastajanja do danas, upravo da objavljivanjem dela savremenih autora predstavi ono najbolje što srpska književnost ima da ponudi.

„S druge strane, u ovoj ustanovi čuvaju se neka od najvažnijih rukopisnih izdanja i na taj način brine o kulturnoj baštini srpskog naroda od neprocenjive vrednosti“, rekla je ministarka kulture i informisanja i dodala da je ova svečanost prilika da se podsetimo činjenice da bogatu tradiciju na koju se oslanjamo moramo iznova da činimo bliskom i savremenom, što je i zasluga današnjih dobitnika nagrada.

Gojković je istakla da Srbija ima mnogo razloga za ponos, posebno kada je reč o kulturi i umetnosti, jer po njenim rečima, tako je bilo i u vreme kada je Matica srpska osnivana u 19. veku i kada se gradila srpska državnost, tako i tokom burnog dvadesetog veka, obeleženog velikim stradanjima naroda, ali i vrhunskim dostignućima naših kulturnih stvaralaca.

„Na našu sreću, tako je i danas, kada su brojne ustanove i pojedinci iz sveta kulture poznati i priznati na međunarodnom planu. Sve dobro što savremenici stvaraju danas, počiva, pored ostalog, na bogatom nasleđu koje su nam ostavili naši preci. Očuvanje kulturne baštine jeste i mora biti prioritet svake odgovorne kulturne politike“, naglasila je Gojković.

Dan Biblioteke Matice srpske održava se na dan kada je 1864. godine iz Pešte ka Novom Sadu, zaplovio parobrod “Napredak”, kojim je bečkerečki trgovac Jovan Forović preneo celokupnu prvu javnu naučnu biblioteku kod Srba.