Gojković otvorila izložbu „Velikanke srpske kulture“ u Domu Jevrema Grujića

20. januar 2022.

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković otvorila je danas izložbu „Velikanke srpske kulture“ u Domu Jevrema Grujića i istakla da vrednost ove izložbe nije samo u njenoj postavci, već i u tome što su u njenoj realizaciji učestvovale brojne ustanove, institucije i pojedinci, pokazujući da je saradnja javnog i privatnog sektora u oblasti kulture prisutna i da daje rezultate.

„Za čitavo naše društvo, a naročito za mlađe generacije, neophodno je iznova naglasiti koliko su žene imale bitnu ulogu u kulturnom i umetničkom životu Srbije. Posebno je važno podvući da su mnoge od njih, među kojima i većina velikanki kojima je posvećena ova izložba, živele i stvarale u vremenima u kojima prava žena nisu bila prepoznata na način kao što je to slučaj danas u savremenom svetu“, podvukla je Gojković.

Gojković je podsetila da na sreću naše, ali i evropske i svetske kulture, relativno nepovoljne okolnosti nisu sprečile veliku književnicu Isidoru Sekulić da postane prva žena akademik u Srbiji, niti su obeshrabrile Milicu Stojadinović Srpkinju i Desanku Maksimović da ispišu neke od najlepših stihova naše poezije.

„Verujem da svi zajedno ne možemo ni da zamislimo koliko bi srpska umetnost bila siromašnija bez slikarskog umeća Mine Karadžić, Bete Vukanović, Nadežde Petrović, Milene Pavlović Barili, Ljubice Cuce Sokić i drugih velikih srpskih slikarki“, rekla je ministarka kulture i informisanja i dodala da je na pomen plesne scene u Srbiji, jedna od prvih asocijacija njen utemeljivač, čuvena Maga Magazinović.

„A kada prođemo pored Crkve Aleksandra Nevskog u Beogradu ili prošetamo Malim stepeništem na Kalemegdanu, ne možemo a da se ne setimo Jelisavete Načić, prve žene arhitekte u Srbiji, koja ih je projektovala“, osvrnula se Gojković.

Gojković je apostrofirala da, pored veličine svog dela, odlika svih pomenutih, kao i ostalih velikih umetnica kojima je izložba posvećena, jeste da su i u najtežim trenucima bile uz svoju zemlju i svoj narod, što je neke od njih koštalo i života, jer u vreme u kome su živele i stvarale, ljubav prema otadžbini bila je aksiom, neupitna konstanta, nešto oko čega nije bilo sporenja niti se ona dovodila u pitanje.

„S druge strane, sa ove vremenske distance možemo da primetimo da su ove i brojne druge umetnice, u Srbiji dobile priliku da se obrazuju i bave onim što vole, i za šta su talentovane, što u mnogim razvijenim društvima tog istorijskog doba nije bio slučaj. Zbog svega toga, a na prvom mestu zbog svega dobrog što su učinile, obaveza svih nas je da čuvamo i negujemo uspomenu na njihova i dela svih žena koja su obeležila našu i svetsku kulturu“, naglasila je ministark kulture i informisanja.

Gojković je istakla da je Nova 2022. godina započela većim budžetom za kulturu, nastavila se Novim Sadom kao Evropskom prestonicom kulture i Čačkom kao prvom Prestonicom kulture Srbije i da danas taj niz zaokružujemo vrednom izložbom koja će, verujem, mnogima otkriti i neka nova lica naših velikanki, pošto je ovo jedinstvena prilika da se posetioci na jednom mestu bolje upoznaju sa likom i životom žena čija dela su ostala neprolazna i zauvek upisana na najlepšim stranicama naše kulture.

Na izložbi čiji su autori direktorka Doma Jevrema Grujića Branka Conić, Gordana Bekčić iz Kancelarije za kulturnu diplomatiju i istoričarka umetnosti Ružica Opačić, predstavljeno je 18 velikanki, uprkos tome da postoji na desetine žena koje zaslužuju podjednaku pažnju poput ovih izabranih.

Izloženi su radovi i lični predmeti važnih Srpkinja i onih koje su to postale udajom, a koje su živele i stvarale od početka 19. do praga 21. veka: Milice Stojadinović Srpkinje, Mine Karadžić, Poleksije Todorović, Drage Ljočić, Bete Vukanović, Nadežde Petrović, Isidore Sekulić, Jelisavete Načić, Marije Mage Magazinović, Vidosave Kovačević, Anice Savić Rebac, Zore Petrović, Desanke Maksimović, Leposave St. Pavlović, Milene Pavlović Barili, Ljubice Marić, Ljubice Cuce Sokić i Soje Jovanović.