Maja Gojković otvorila šesti „Beogradski kontrapunkt“

Ministarstvo kulture i informisanja kao pokretač i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u svojstvu realizatora, u fokus ovog događaja stavili su genijalnog svetskog i srpskog naučnika, Nikolu Teslu, rekla je Gojković i dodala da ova, uvek aktuelna i zanimljiva tema, uz listu renomiranih stranih i domaćih učesnika iz različitih oblasti umetnosti i nauke, garantuju upečatljiv kulturni događaj u glavnom gradu Srbije.

„Sigurna sam da će učesnici ovog ‘Beogradskog kontrapunkta’ dati relevantan prikaz Teslinog uticaja na umetnost i stvaraoce. Ono što budemo danas čuli, poslužiće mnogobrojnim istraživačima u daljoj spoznaji njegovog lika i dela“, napomenula je Gojković i istakla da će svi oni koji nisu u dovoljnoj meri upoznati sa pojedinim aspektima njegovog života ili nedovoljno prepoznatim interesovanjima, imati priliku da na ovoj konferenciji saznaju nešto novo.

„Današnji skup i njegova tema još jednom pokazuju koliko su gotovo sve velike ličnosti ljudske istorije bile svestrane. Ta svestranost nije nastajala isključivo kao plod njihove genijalnosti ili ličnih afiniteta. Pored ta dva bitna momenta, ona je uslovljena društvenim uticajem kulture i umetnosti i njihovom međusobnom povezanošću sa drugim oblastima, a na prvom mestu naukom“, podvukla je Gojković u Jugoslovenskoj kinoteci.

Gojković je istakla da se Tesla zasluženo smatra jednim od najvećih naučnika i pronalazača u istoriji sveta, poput Galileja, Njutna ili Ajnštajna, da gotovo uporedo sa naučnom slavom koju je stekao, fenomen Tesla je postao neizostavni deo popularne kulture 20. i 21. veka.

Primetivši da je čuveni naučnik u svetu umetnosti, najprisutniji na filmu, gde se kao lik pojavljuje u desetinama ostvarenja, Gojković je podsetila da ga ima i u brojnim književnim delima, stripovima, društvenim igrama i da je zanimljivo da je njegov život pop-kulturne ikone započeo u crtanom filmu, u kome se lik Tesle bori protiv Supermena.

„Bio je junak brojnih animiranih filmova, od kojih je publici verovatno najpoznatiji onaj domaći, ‘Tesla i devojčica s lampom’. Pre dva dana odjeknula je vest da je italijanski autor Danijele Meuči, koji živi i radi u Beogradu, objavio grafički roman ‘Tesla – čovek koji je oblikovao budućnost', rađen u akvarel tehnici“, rekla je Gojković.

Ministarka kulture i informisanja je podsetila da će mnogi reći da nije slučajno što je lik Tesle najprisutniji na filmu, s obzirom da je i genijalni izumitelj dosta slobodnog vremena provodio u bioskopima, ali da je pored toga, njegov život, obeležen pre svega neprekidnim i napornim radom, ali i čestim promenama sredine, finansijskim turbulencijama i nekonvencionalnim načinom života, kao da je rađen po filmskom scenariju koji je mnogo toga, samo ne nezanimljiv i dosadan.

„Teslini savremenici i prijatelji u Njujorku, svedočili su da je znao napamet i u originalu mnoge delove iz ‘Gorskog vijenca’ Petra Petrovića Njegoša, Geteovog ‘Fausta’, Puškinovog ‘Evgenija Onjegina’, Danteove 'Božanstvene komedije’, Šekspirovog ‘Hamleta", Bajronovog 'Čajlda Harolda' i brojnih drugih dela“, podsetila je Gojković. Prema njenim rečima isti izvori kažu da je od srpskih pisaca naročito cenio Njegoša, Jovana Jovanovića Zmaja, Đuru Jakšića i Vojislava Ilića, kao i da je najviše voleo našu epsku poeziju.

“Obično se kaže da se ljudi poput Nikole Tesle rađaju jednom u hiljadu godina. Kao takvi, pripadaju čitavom čovečanstvu i vekovima nakon svog fizičkog odlaska ne prestaju da zaokupljaju ljudsku maštu i budu izvor i inspiracija za brojna velika dela u kulturi, umetnosti, nauci. Naša je sreća, i neskriveni ponos, da smo imali sunarodnika koji je obeležio 20. vek i čovečanstvu doneo do tada nezamislivi napredak“, naglasila je Gojković i zaključila da sagledavajući Nikolu Teslu iz ugla ove konferencije i njene teme, ovom geniju i velikom čoveku još jednom odajemo počast koju nesumnjivo zaslužuje.

Na skupu učestvuju umetnica iz Jermenije Lusine Hovanisijan, strip umetnik i dizajner iz Italije Danijele Meuči, srpski fizičar Đuro Koruga, pisac Vladimir Pištalo i vizualni umetnici Dušan Jovović, Milan Ličina i Danica Maksimović.