Гојковић отворила изложбу Helena, serbiae regina

Поред своје уметничке и научне вредности, изложба је добар пример културне дипломатије. Ова јединствена и инспиративна поставка доприноси јачању културне сарадње и пријатељства Србије и Француске и уврштена је у овогодишњи програм традиционалне манифестације 'Месец франкофоније у Србији', рекла је Гојковић на отварању изложбе приређене поводом 75 годинa постојања Републичког завода за заштиту споменика културе, у Галерији Академије уметности у Новом Саду.

Гојковић је, осврћући се на 19 година од мартовског погрома 2004. година на Косову и Метохији, истакла да је Србија дубоко привржена неговању културе сећања и да је данашњи датум један од најтежих и најтужнијих у вишевековној историји српске културе, те изразила уверење да је чување сећања на ове догађаје важан предуслов да се такви прогони и страхоте више никада не понове.

„Са тугом се сећамо мартовског погрома Срба на Косову и Метохији и уништавања наших цркава, манастира и културног наслеђа“, рекла је Гојковић и нагласила да су пре скоро две деценије паљене цркве, манастири и други споменици културе који су симбол постојања и трајања српског народа на територији коју насељава вековима.

Гојковић је подсетила да је у мартовском насиљу протерано више од 4.000 Срба, потпуно уништено или оштећено 35 српских цркава и манастира од којих половину чине заштићени споменици културе међу којима су манастир Девич, манастир Светих архангела у Призрену, Црква Богородице Љевишке и Црква Светог Ђорђа у Призрену, Црква Успења Пресвете Богородице у Ђаковици. Подсећајући да је тада нестало  или уништено више од десет хиљада фресака, икона, путира, одежди, као и црквених књига венчаних и крштених, Гојковић је указала и да је у Цркви Богородице Љевишке у Призрену, запаљеној изнутра, оскрнављен олтарски простор, Часна трпеза разбијена, а њен живопис од непроцењиве вредности, међу којима фреске из 13. века, оштећен.

„Жалосно је што је и данас, након 19 година, културна баштина на територији Косова и Метохије свакодневно угрожена, и што се настављају упорни покушаји злоупотребе и фалсификовања српског културног и црквеног наслеђа“, нагласила је Гојковић и поручила да су Министарство културе и Републички завод свесни значаја нашег сакралног наслеђа и потребе да се оно брижљиво сачува за будуће генерације.

Гојковић је истакла да је у том светлу посебно важно ангажовање Републичког завода за заштиту споменика културе, централне установе у области заштите, која активно и доследно ради на очувању наслеђа српског народа и државе у нашој јужној покрајини.

Говорећи о вечерашњој изложби, Гојковић је рекла да организована уз благослов Епископа жичког др Јустина и ентузијазам игуманије манастира Градац Нине, у себи носи вишестрану симболику.

„Кроз живот Свете краљице, монахиње и светитељке Јелене Анжујске и њену задужбину, приказани су снага и моћ средњевековне Србије и изузетна стваралачка достигнућа тога доба, која су заузела важно место у нашој културној и духовној баштини“, додала је Гојковић и подсетила да као сведочанство и одраз краљичиног живота, манастир Градац у грађевини уједињује западну уметност и византијску традицију а истовремено, баш као у време свог настанка, подсећа на важност спајања, разумевања и прожимања културних простора и образаца.

Гојковић је подсетила да је Јелена Анжујска, супруга краља Стефана Уроша Првог и мајка краљева Драгутина и Милутина, поред царице Јелене, супруге Душана Силног, најчешће осликавана жена српског средњовековног фрескосликарства.

„Једина је српска краљица којој је посвећено посебно житије. Милосрдна, просвећена и одважна, била је на неки начин и претеча родне равноправности у Србији. Оставила је дубок траг у култури, задужбинарству и просветитељству и својим делом и нама данас дала могућност да свету прикажемо најлепше делове нашег националног и културног идентитета“, напоменула је Гојковић указујући да је захваљујући њеној универзалној вредности, ова изложба и на првом приказивању крајем прошле године у Културном центру Србије у Паризу наишла на изузетно позитивне оцене од стране француских академских радника, истраживача, византолога и конзерватора.

Отварању изложбе у Новом Саду присуствовао је директор Француског института и саветник за културну сарадњу Амбасаде Француске Станислас Пјере.