в.д.Помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију
ДАНИЈЕЛА ВАНУШИЋ
БИОГРАФИЈА
Рођена 1976. године у Чачку.
ОБРАЗОВАЊЕ:
2005. Дипломирала на катедри за Национални нови век на одељењу за Историју уметности Филозофског факултета у Београду. Тема рада: Косовски мит у служби националне ослободилачке идеје и подизање Споменика Победе на Теразијама;
2006. стекла звање кустоса, а 2015. године и звање вишег кустоса.
2007. Завршила мастер студије на одсеку за Уметност и визуелну културу новог века, одељење за Историју уметности Филозофског факултета у Београду. Тема рада: Аутобиографски списи Паје Јовановића.
РАДНО ИСКУСТВО:
Од децембра 2017. – помоћник министра Сектор за културно наслеђе, Министарство културе и информисања
Музеј града Београда: 2014 – 2017 Шеф одељења за историју културе и уметности и руководилац Збирке за ликовну и музичку ументост до 1950; 2010–2014. Стручни сарадник – кустос, руководилац Збирке за урбанизам и архитектуру; 2007–2010. Документациони центар - кустос документариста.
ПРОЈЕКТИ (избор најважнијих):
- Аутор пројекта и изложбе Обележавање два века од рођења Анастаса Јовановића (1817-2017), (2017)
- Ауторска изложба „Муни – инспирација сликара Паје Јовановића, (2016)
- Ауторска изложба „Акт пред огледалом (Гола Берта) сликара Паје Јовановића у Музеју Паје Јовановића (2016)
- Ауторка пројекта гостовање међународне изложбе Истоночнсловачког музеја из Кошица Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфални поход цара Максимилијана I, (2014/2015).
- Ауторка пројекта и изложбе: Константин А. Јовановић: архитекта великог формата, Музеј града Београда, Конак кнегиње Љубице и екстензије основне изложбе у јавном простору Константин А. Јовановић: архитекта великог формата (2011)
- Кустоскиња изложбе Богдан Богдановић-Уклети неимар (2012)
- Коаутор изложбе (Д. Ћирић, Д. Ванушић) Београд и Балкански ратови 1912 – 2012, (2013)
- Стручни помоћник уредника на изради монографије Паја Јовановић. (2010)
НАГРАДЕ:
- Награда Националног комитета ICOM-a за Србију у 2017. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia (2018) за публикацију године „Идентитети и медији: уметност Анастаса Јовановића и његово доба“, уредници издања су др Игор Борозан и Данијела Ванушић.
- Награда Националног комитета ICOM-a за Србију за пројекат године у 2015. од Међународног комитета музеја ICOM Serbia за изложбу „Албрехт Дирер и његови савременици - Тријумфална поворка цара Максимилијана I“. (Аутор и координатор пројекта: Д. Ванушић). Награду су понели Музеј града Београда заједно са Галеријом Матице српске из Новог Сада .
ИЗАБРАНА БИБЛИОГРАФИЈА:
- Ванушић, Данијела. 2008. „Подизање споменика Победе на Теразијама“, Наслеђе, (9): 193–210.
- Ванушић, Данијела. 2010. „Између прватне и јавне биографије: Слика Гола Берта пред огледалом“ у Између естетике и живота: Представа жене у сликарству Паје Јовановића уред. Мирослав Тимотијевић и Лидија Мереник, Нови Сад: Галерија Матице српске, 51–73.
- Конак кнегиње Љубице - Ентеријери београдских кућа 19. Века, Музеј града Београда 2012., аутори: Данијела Ванушић, Ангелина Стојановић, Павао Поша (10-11; 16-23; 24-33; 35-45);
- Јовановић, Константин А. 2012. Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века, приредила Данијела Ванушић, Београд: Музеј града Београда.
- Ванушић, Данијела. 2013. Константин А. Јовановић: архитекта великог формата, средњоевропски интелектуалац српског порекла на прелазу 19. у 20. век, Београд: Музеј града Београда.
- Ванушић, Данијела. „Популаризација средњовековних хероја средином XIX века: Споменици србски Анастаса Јовановића“. Византијско наслеђе и српска уметност III, Замишљање прошлости и рецепција средњег века у српској уметности XVIII-XIX века, Београд 2016, 87–95; Vanušić, D., The Mid 19th Century Populatarisation if the Middle Ages and the Resurgence of the Golden Age Anastas Jovanović’s Serbian Monuments, in: Imaging the Past. The Reception of the Middle Ages in Serbian Art from the 18th to 21th Century, еds. L. Merenik, V. Simić, I. Borozan, Belgrade, 87–93.
- Ванушић, Данијела., 2017. „Политичка институционализација Споменика Србских у светлу обнове српског златног доба“, у Идентитети и медији. Уметност Анастаса Јованопвића и његово доба ур. И. Борозан, Д. Ванушић, Београд, 91–111.
- Ванушић, Данијела., 2017. „Визуелизација мита о богоизабраном народу: Споменици Србски Анастаса Јовановића“, у Идентитети и медији. Уметност Анастаса Јованопвића и његово доба ур. И. Борозан, Д. Ванушић, Београд, 113–139.
- Ванушић, Данијела., Анастас Јовановић – Уметност и нови медији, Београд 2017.
ОСТАЛО:
- Сарадња на изради јединственог информационог система Музеја града Београда (МИС) и попуњавање базе података; вођење архивске документације о јавној делатности и изложбама Музеја; дигитализација предмета, вођење фотодокументације; Организовала и учествовала у низу музејских манифестација с циљем промовисања културног наслеђа широкој публици; Похађала више стручних семинара, скупова и курсева (Школа наслеђа, Етнографски музеј у Београду; Audience Development Training; British Council, Београд; Превентивна конзервација уметнина на папиру, CIK, Београд ; Музејска контекстуализација интимног и емотивног, Музеј града Новог Сада); Одржала већи број стручних предавања (Музеј града Београда, Филозофски факултет, Галерија матице српске, Задужбина Илије Коларца у Београду ... ); Учествовала у више медијских промоција музејског наслеђа и националне културне баштине.
ПРОФЕСИОНАЛНО ЧЛАНСТВО:
ICOM (International Council of Museums)
МДС (Музејско друштво Србије)
__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
в.д. Помоћник министра за савремено стваралаштво
МИОДРАГ ИВАНОВИЋ
БИОГРАФИЈА
Рођен је 17.03.1969. године у Приштини. Дипломирао је на Факултету Уметности Универзитета у Приштини, на ликовном одсеку, у класи проф. Зорана Каралејића. На матичном факултету код истог професора уписује постдипломске студије, из области културног наслеђа, са темом: „Чувари баштине - Косовски циклус“. На завршној години студија ради као студент-демонстратор, а по дипломирању 2000. године добија звање асистента-приправника на ликовном одсеку. У тешким условима због измештања факултета из Приштине, као студент постдипломских студија, активно учествује у организовању и извођењу наставе изван седишта. Након повратка факултета у Косовску Митровицу (Звечан), изнова организује наставу на ликовном одсеку. На истој катедри, 2002. године стиче звање асистента на стручним предметима. Стипендиста је Владе Краљевине Норвешке, Владе Републике Србије и Универзитета у Приштини.
Континуирано ради у атељеу на изради скулптура, на припреми полазника за упис у уметничке школе и академије као и на едукацији полазника разних курсева и семинара. Организовао је велики број студентских, самосталних и колективних изложби и учесник је више ликовних колонија у земљи и иностранству. Радови му се налазе у више галерија и музеја, као и у слободном простору. Члан је УЛУКИМ-а - УЛУС-а. Излагао је на преко десет самосталних и више колективних изложби. Самосталне изложбе: Галерија Дома војске Србије, Београд 2007; Галерија Прогрес, Београд 2007; Тврђава Калемегдан, Доњи град, Београд 2007; Ликовна галерија Културног центра, Врбас 2008; Ликовна галерија Културног центра, Кула 2008; Галерија "МЕАНДЕР" ", Апатин 2009; Галерија Народног музеја, Крагујевац 2011; Културни центар Крушевац, Легат Милића од Мачве 2014; Народни музеј Топлице, галерија „Божа илић“, Прокупље 2014; Галерија Нишког културног центра, Ниш 2014; Галерија 73, Београд 2016; Педагошки музеј, Београд 2019. Скулптуре у слободном простору: Монументални споменик српском војнику, село Превара код Подујева (у атељеу проф. Каралејића); Портрети у рељефу, Илић, Ракић, Нушић, Покрајинска библиотека у Приштини, (са проф.Каралејићем); Скулптура у металу, Трепча, Звечан (са студентима вајарског одсека Факултета уметности Приштина Звечан); Скулптура у дрвету из трилогије ,,Чувари Баштине“ Приватна колекција; Скулптура ,,Dinamical reasponse“, парк слулптура Апатин; скулптуре „Чувари баштине“, Педагошки музеј Београд.
На Универзитету уметности у Београду, интердисциплинарним магистарским студијама на УНЕСКО катедри - Групи за менаџмент у уметности и култури, успешно брани магистарску тезу под називом: „Функционална анализа Газиместана и других културних пејзажа у функцији развоја културног туризма на простору Косова и Метохије“ и стиче академско звање - Магистар наука у области менаџмента у култури.
Од 2000. године, учесник је већег броја семинара и конференција о Културној политици, културном наслеђу и културном туризму као што су: Међународна конференција, ФДУ, новембар 2011.год. (“Менаџмент културе и медија у друштву знања“; Културни туризам и наслеђе: Менаџмент у култури и уметности у функцији одрживог развоја). Национални научни скуп са међународним учешћем, Универзитет уметности у Београду, март 2014. године („Култура и одрживи развој у доба кризе“) и др. Аутор је више стручних и научних радова. Учествује у раду многих стручних тела и комисија (НУ Божидарац, Музичка школа Ватрослав Лисински, КЦ Чукарица, Омладинско позориште Дадов, Библиотека града Београда, Секретаријат за културу, Музеј Николе Тесле, Музеј наивне и маргиналне уметности Јагодина и др.). Лични допринос даје и у одељењу за културну баштину у Mинистарству за Косово и Метохију. У Музеју аутомобила Београд, радио је као стручни сарадник. Потом у Секретаријату за културу града Београда на месту - Саветник у Сектору заштите културних добара и уметничког стваралаштва. Испред оснивача, учествује у раду у установама културе: Културни центар Београда, Центар Београдских Фестивала, Центар за ликовно образовање Шуматовачка и Продајна галерија Београд. Учествује у организацији великих манифестација града Београда и Секретаријата за културу као што су: ФЕСТ, Награда града Београда, СОФЕСТ, БЕЛЕФ, БЕМУС, Београдска зима и осталих догађаја од значаја за град Београд (Дани слободе, Радост Европе и др.), као и у припреми и реализацији конкурса. У Министарсту културе, у звању вишег саветника на месту начелника одељења у Сектору за савремено стваралаштво, обавља комплексне послове из домена организације рада у сектору, планирања буџета, припреме и реализације конкурса министарства, рада са установама, послова репрезентативних удружења у култури, припреме и израде закона и подзаконских аката, и других сродних послова из области савременог стваралаштва. Учествује у радним телима Министарства културе и Владе Републике Србије. У периоду од новембра 2022. до маја 2024. године, обављао је дужност државног секретара у Министарству културе. На Факултету драмских уметности у Београду тренутно ради на одбрани докторске дисертације из области менаџмента у култури и културне политике.
У раду користи енглески и руски језик. Ожењен је и отац једног детета.
__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________
в.д.Помоћник министра за међународне односе и европске интеграције у области културе
СТАНКО БЛАГОЈЕВИЋ
БИОГРАФИЈА
Станко Благојевић је рођен 1975. године у Београду, Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 2002. године. Током 2004. године на Факултету политичких наука стекао је звање специјалисте за тероризам и организовани криминал, 2006. је завршио Дипломатску академију Миниистарства спољних послова РС, а 2013. је магистрирао на Факултету политичких наука. На истом факултету одбранио је докторску тезу 2016. године.
Од децембра 2004. до 2020. био је запослен у Народној скупштини Републике Србије (односно у Скупштини Србије и Црне Горе од 2004. до 2006. године), у Сектору за међународне односе, то јест Одељењу за спољне послове као: секретар делегације у ПС ЦЕС, ПС НАТО, ПС Медитерана, ИПУ, ПС СЕ, а на билатералном плану био је секретар бројних делегација НС РС, на нивоу радних тела, високом и највишем нивоу, укључујући и међупарламентарна заседања, као и члан Извршног комитета Организационог одбора 141. Скупштине ИПУ.
У периоду од октобра 2007. до јула 2008. године радио је у Министарству за Косово и Метохију као саветник државног секретара. Од 2008. до 2014. године у два сазива НС РС био је и спољнополитички сарадник при Кабинету председника НС РС. Од маја 2014. до августа 2020. године радио је у два сазива НС РС као спољнополитички саветник у Кабинету председника НС РС. Од новембра 2018. године до октобра 2021. је био и начелник Одељења за спољне послове НС РС. Од новембра 2021. године био је ангажован у функцији шефа Кабинета потпредседника Владе (по овлашћењу), а касније је именован за заменика шефа Кабинета потпредседника Владе и министра културе и информисања.
Обавио је низ стажирања и стручних усавршавања у међународним парламентарним и другим организацијама.
Објавио је већи број текстова у научним зборницима и редован је излагач на научним скуповима, пре свега у области филозофије.
Говори енглески језик, а служи се руским и немачким језиком.