Селаковић на састанку Парламентарне скупштине Парламентарне димензије Централноевропске иницијативе

Обраћајући се делегатима, министар Селаковић истакао је значај председавања Србије, нарочито у области културе, као и важност регионалне сарадње и политичког дијалога.

„У том оквиру Министарство културе Републике Србије својим пројектним активностима и сарадњом у својству председавања Србије Централноевропском иницијативом 2025. године позвало је земље чланице да дају свој допринос културној презентацији нашег региона, пре свега у области нематеријалног културног наслеђа. Циљ је био да се прикажу традиционални културни елементи њихових земаља који су 'оживели' на употребним предметима индустријског и уметничког дизајна како би се демонстрирао читав спектар и богатство живе културне традиције региона Централноевропске иницијативе“, рекао је Селаковић.

Министар је поручио да је изложба, која ће као пропратна активност у оквиру састанка министара спољних послова Централноевропске иницијативе бити постављена 26. новембра у Палати Србија, настојала да истражи различите форме интерпретације и презентације нематеријалног културног наслеђа, нарочито оног које је присутно у оквиру индустријског и примењеног дизајна у региону а да је вредне и аутентичне доприносе дaло 13 земаља.

Када је у питању угрожена баштина на Косову и Метохији, Селаковић је нагласио значај заштите српског културног наслеђа и упозорио на континуиране нападе на српске светиње као и на покушаје њихове узурпације и преименовања.

„Српска културна баштина на Косову и Метохији и даље је у 21. веку једно од најугроженијих културних добара у Европи и свету“, нагласио је министар подсећајући на уништавање споменика културе и нападе на објекте Српске православне цркве у јужној српској покрајини.

Истичући да су четири српска манастира на УНЕСКО листи светске баштине (Високи Дечани, Богородица Љевишка, Пећка патријаршија и Грачаница) а да су међу њима три већ две деценије на листи светске баштине у опасности, Селаковић је упозорио на покушаје брисања и фалсификовања историјског и културног идентитета српског народа који се, како је рекао, неколико пута суочио са „пакленим обрасцем са нечим што се не може назвати другачије него културоцид“.

„Ово зло не жели да уништи само културу једног народа. Оно смера на уништење културе као идентитета до затирања постојања читавог једног народа. У првом кораку догађа се физичко уништење културе и забрана културе. У другом кораку примењује се фалсификовање историје и брисање културе. У трећем кораку, оно што је избегло уништење и чије је порекло уклоњено, отима се од жртве и присваја се као наслеђе злочинца. На такав начин културоцид постаје савршен злочин,“ прецизирао је министар.

Додао је да је то морални императив нашег доба и да Србија неће одустати од борбе за заштиту својих светиња и културног идентитета.

Министар је подсетио и да је Република Србија покренула  међународну изложбу „Српски средњовековни манастири у опасности“ која, након представљања у седишту Унеска у Паризу крајем прошле године, наставља да се приказује широм света.

„Ако је култура израз јединства, слободе, истине и лепоте, онда је и насртај на њу злочин против човечанства и човечности. Зато ће Србија наставити да се обраћа међународној заједници у циљу заштите културног наслеђа од универзалног значаја“, закључио је министар Селаковић и поручио да су баштина и њено поштовање најљудскији основ креативности и нужан темељ сарадње.