Селаковић у Бањалуци отворио изложбу „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941. године“ и најавио почетак конкурса „Српска у фокусу“

Селаковић је нагласио да је од ове године Министарство културе Републике Србије уз подршку председника Републике и Владе, формирало први пут у 34 године колико Република Српска постоји једну озбиљну програмску и кокурсну линију  „Српска у фокусу“ којом ће се од 2026. па у будућности за област културе искључиво за Републику Српску обезбеђивати средства за финансирање различитих врста културнх пројеката и програма.

„То је нешто што ћемо заједнички радити и уверен сам да ће пројеката, као што је ова изложба бити све више, а све ће то сведочити о јединству наше културе. Ми смо један чудан народ, ми можемо да имамо два министра културе а културу само једну“, рекао је Селаковић.

Отварајући изложбу, Селаковић је указао да историја Срба у Сарајеву показује колико је очување идентитета темељна претпоставка опстанка једног народа, посебно „на овом турбулентном и трусном простору“ а да је представљање публикације и изложбе чин памћења, одговорности и историјске правде.

„То је историја испреплетена страдањима и голготама, али уједно и снагом културе памћења која се преносила са колена на колено- некада кроз народну песму, усмено казивање и епско предање, а данас кроз архиве, музеје, библиотке и научна истраживања, као најјача брана ревизионизму историје и историјских чињеница. Ова изложба, као и монографија представљају трајно сведочанство да су Срби вековима били не само присутни, већ и значајан чинилац културног развоја Сарајева. Истовремено, она јасно показује да је културна баштина тог града нераскидиви део укупне баштине српског народа“, нагласио је министар културе.

Напоменуо је да изложба не износи само предмете, рукописе, иконе и документе него судбину једног народа исписану вековним напорима генерација Срба да опстану, сачувају себе, своје име, своју веру и своје памћење под дугим и суровим туђинским властима.

„Историја Срба у Сарајеву је историја непрестане борбе за опстанак нашег народа у којој се постојало упркос забранама, притисцима, неправдама и покушајима да се избрише идентитет, да се Срби одрекну вере и корена“, додао је Селаковић.

Подсетио је да је најчвршће упориште опстанка била Српска православна црква. 

„Када је било забрањивано, српско име се чувало у молитви. Када је било потискивано ћириличко писмо,чувало се у књигама и рукописима. Када је било угрожено постојање, чувало се у породици, у слави, у икони и кандилу. Тако су Срби у Сарајеву вековима бранили не само своју веру и културу, већ право да као народ постоје“, појаснио је Селаковић и оценио да је посебан симбол тог вишевековног постојања стара Српска православна црква у Сарајеву на Башчаршији која је, према његовим речима, светиња старија од османског освајања града, преживели сведок векова упркос притисцима туђинске власти и вечити симбол српске истрајности.