Министар културе и председник Комисије Никола Селаковић истакао је да је реч о појединачно највећем редовном буџетском износу у претходних 23 године, те захвалио председнику Србије Александру Вучићу и Влади Србије на подршци и указао да то показује да Србија економски и финансијски као држава јача, и да се издвајања за Хиландар увећавају.
Селаковић је најавио да ће за изградњу депоа манастира, који ће започети у овој години, постављењем шипова, бити издвојена додатна средства, односно да се објекат ризнице неће финансирати из редовних буџетских средстава и истакао њен значај будући да чува непроцењиву збирку духовног и културног наслеђа манастира и српског народа.
Директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић, представљајући досадашње радове на обнови Светог манастира Хиландар током 2025. године и планове за текућу годину, такође је нагласио значај реконструкције ризнице манастира и изградњу подземног депоа, имајући у виду да досадашња ризница није погодна за очување артефаката.
Говорећи о досадашњим радовима, Ранђић је рекао је да су објекти Дохије и Игуменарије завршени, те да очекује да ће Игуменарија бити на располагању за употребу од половине године, те да остаје да се ради на параклисима и зидном сликарству.
На седници је речено да се протекле године радило и на консолидацији западног бедемског зида, потом на пројекту потпуне реконструкције објекта старе перионице, који представља једини сачувани објекат такве врсте на Светој Гори, те на санацији хиландарског западног пристаништа Јовањица, како би се осигурало његово даље редовно коришћење, имајући у виду да је објекат последњи пут обнављан и проширен пре 30 година, а представља улазну тачку за поклонике, као и снабдевање манастира, те да је у непосредној близини био епицентар више од 1.000 земљотреса различитог интензитета који су погодили Хиландар за последњих годину дана.
На седници је констатовано да су посебно значајни конзерваторско- рестаураторски радови на покретном наслеђу имајући у виду непроцењиву збирку духовног и културног наслеђа Светог манастира Хиландара, па су тако конзерватори радили на зидном сликарству параклиса Светог Саве и Светог Димитрија.
Представници Народне библиотеке Србије радили су и на заштити старе књиге, путем конзервацији и рестаурације, као и на кодиколошкој обради Збирке ћириличких рукописа.