Селаковић у Матици српској на заснивању „Поклон библиотеке Русије“ и отварању изложбе „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године“

Селаковић је додао да је сарадња Матице српске и Библиотеке Матице српске са представницима Амбасаде Руске Федерације у Београду омогућила успостављање системског оквира за обнову фондова руске књиге и унапређење културних програма што, како је рекао, није само административни корак него жива потврда да култура остаје један од најчвршћих мостова који повезују народе а та веза је дубоко укорењена у заједничкој историји.

„Библиотека Матице српске као део најстарије српске књижевне, научне и културне институције, вековима чува писану реч, знање и идентитет нашег српског народа и  зато обнова њених фондова руске књиге има посебан значај Књига није само предмет, већ сведочанство духовне вертикале која повезује генерације и народе. За нас Србе књига има посебан значај имајући у виду да су пре 85 година наменски бомбардујући нашу Народну библиотеку желели да убију нашу културу. Та намера да нам се култура убије управо је демонстрирана, приказана од стране тадашњег агресора бомбардовањем наше Народне библиотеке“, рекао је Селаковић.

Министар је подсетио на 1876. годину и српско-турске ратове када су бројни руски добровољци дошли да помогну српском народу у борби за слободу и напоменуо да је међу њима био и пуковник Николај Рајевски, чија је судбина послужила као надахнуће за лик грофа Вронског у роману „Ана Карењина“

„Та чињеница симболично показује како се историја и књижевност прожимају и како лична жртва постаје део опште културе памћења. Управо кроз књигу и литературу та веза наших народа добија свој најтрајнији облик“, оценио је Селаковић.

Говорећи о значају руске књижевности, Селаковић је поручио да данашњи чин уручења првог контингента књига представља наставак дуге традиције културне размене и узајамног разумевања.

„У времену у којем живимо, сведоци смо појава које изазивају забринутост цивилизованог човека. Не можемо а да не приметимо да су у појединим развијеним културним центрима руске књиге, руска музика, руска уметност намерно и систематски потискиване, па чак и уклањане из јавног простора. Такав однос према култури, без обзира на политичке околности, не доприноси ни демократским ни културним вредностима савременог друштва. Напротив, он је симптом озбиљне регресије једног друштва. Уместо да повезује, што јесте смисао културе, он људе и народе удаљава. Култура мора да буде простор сусрета, дијалога и уздизања, никако падања“, закључио је Селаковић.

Министар културе је напоменуо да изложба „Руске дипломате и српска борба за независност 1876. године“ има посебан значај подсећајући да су дипломатија и култура одувек деловале заједно а посебно у временима великих историјских изазова а уједно опомиње да су најтрајније везе међу народима засноване на узајамном поштовању, солидарности и заједничком културном наслеђу.“

На почетку обраћања Селаковић је подсетио да се данас навршава 27 година од страдања нашег народа и наше Отаџбине у НАТО агресији.