Селаковић на отварању изложбе „Свети Сава“: Светосавље је обавеза

Селаковић је нагласио да су срећни народи којима је сва брига о наслеђу труд око предаје новим генерацијама, али да су заслужни народи који уз то морају да се боре и за очување наслеђа.

„Српски народ се свакодневно суочава са бројним и тешким изазовима да своје светиње и идентитет брани од паљења, рушења, фалсификовања и отимања. У тој борби ми не бранимо само сопствено наслеђе, већ и његову универзалну вредност за читаво човечанство. Истовремено, ми не губимо наду да ћемо једнога дана бринути само о томе како да своје наслеђе достојно предамо онима који га наслеђују. Зато Светосавље није само сећање, оно је обавеза да чувамо културу као простор памћења, да образовање разумемо као пут духовног узрастања, а државу као заједницу одговорности и достојанства“, рекао је Селаковић.

Министар је указао да Светосавље није настало у једном тренутку, нити само у једном делу већ у дугом и дубоком прожимању духовности, државотворности, писмености, културе и моралног поретка -путу који је од принца Растка водио ка Светом Сави,  човеку који је разумео да се величина народа не мери силом, већ духом.

„Тај дух Свети Сава је уградио у камен наших светиња- у Студеници у којој је сачувано духовно седиште Немањићке Србије и у којој је настало прво велико сведочанство српске духовне књижевности 'Житије Светог Симеона', на Светој Гори у Хиландару који није само манастир, већ место сабирања српске духовне и културне свести, у Жичи  где је утемељена самосталност Српске цркве и где је духовни поредак постао ослонац државног трајања. У овим задужбинама, Србија је први пут добила своје дубље духовно и државотворно значење, камен је постао памћење, а храмови су постали видљиви знаци једне духовне и државне идеје“, додао је Селаковић.

Према његовим речима, Свети Сава није градио само каменом и мермером,већ и пером, мишљу и речју.

„Док су су у Студеници, Хиландару и Жичи настајале светиње које су обликовале духовни и државни простор Србије, у рукописима, житијима, беседама и „Законоправилу“ је настајала  духовна и културна свест народа. У том простору писане речи Свети Сава је поставио темеље нечега што превазилази појединачне текстове. У 'Законоправилу' је обликовао поредак у коме закон није одвојен од правде, нити власт од одговорности. У житијима и духовним списима отворио је прве велике странице српске писане културе у којима реч постаје и поука, и памћење, и мера духовног живота. Тако је и кроз камен и кроз реч Свети Сава обликовао духовни и културни хоризонт из кога је израсло Светосавље као трајна мера идентитета, памћења и духовне одговорности српског народа“, појаснио је Селаковић.

Министар је поручио да Срби без дела Светог Саве не би били исти народ и да би без његове духовне визије, просветитељске мисије и његовог разумевања државе као моралне и духовне заједнице, српска историја била лишена свог најдубљег унутрашњег ослонца.

Министар је захвалио  свима који који су својим трудом, знањем, посвећеношћу и љубављу према нашем духовном и културном наслеђу учинили могућим велики подухват да се овом изложбом  дело и лик Светога Саве не представе само као историјска успомена  већ као живо духовно и национално надахнуће српског народа.

„Значај подухвата што су дела из хиландарске ризнице  пред нама превазилази оквире једне изложбе. То су сведочанства духовног бића српског народа, чувари нашег памћења и нашег трајања кроз векове. За многе наше људе који нису у могућности да походе Свету Гору и поклоне се светињама хиландарским, ова изложба представља драгоцену прилику да макар део тог благодатног наслеђа виде, осете и доживе од вечерас у наредна два месеца и у нашој Отаџбини“, закључио је Селаковић.

На свечаности се обратила и грчка министарка културе Лина Мендони која је први пут у званичној посети Републици Србији управо поводом отварања изложбе на којој су представљени и артефакти из манастира Хиландар на Светој Гори Атонској везани за живот првог српског архиепископа Светог Саве.

Изложбу „Свети Сава“ која ће у организацији Музеја Српске Православне Цркве  а уз подршку Министарства културе у Галерији Српске академије наука и уметности трајати до 19. јула ове године отворио је патријарх српски господин Порфирије.