Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић, на свечаности поводом Дана Народне библиотеке Србије, истакла је да је ова установа делећи судбину земље и народа, постала један од најзнаменитијих симбола Србије и српског народа.
"Као таква, незаменљиви је део националног идентитета и аутентично сведочанство о тријумфу слободе и истинских вредности“, рекла је Гојковић обраћајући се присутнима поводом 191. године Народне библиотеке Србије, додајући да је то једна од најстаријих институција у нашој земљи, чији значај од самог оснивања 1832. године превазилази оквире културе.
Према њеним речима, Народна библиотека је данас, као и током читаве своје историје, камен темељац у заштити културног наслеђа.
„Међу овим зидовима сачувано је готово два века српског и европског библиотекарства, али и много више од тога. Баштина која се чува у Народној библиотеци Србије спада међу најцеловитија и најсвеобухватнија писана казивања о историји нашег народа, државе и региона“, додала је Гојковић.
Подсетила је да је Народна библиотека Србије успела да преживи два светска рата од којих је у једном била спаљена до темеља.
„Иако без зграде и са знатно смањеним фондом, уништеним на самом почетку Шестоаприлског бомбардовања, Народна библиотека издигла се као Феникс из пепела и поново постала место на коме се славе књига и култура. Тиме се још једном показало да су храброст и непоколебљивост, као изражене особине нашег народа, чврсто уткане и у његов културни идентитет“, нагласила је Гојковић истичући да је свест о важности постојања националне библиотеке била јача од свих покушаја њеног затирања и маргинализовања.
Министарка културе је подсетила да је 1973. године Народна библиотека Србије добила свој нови дом а да је први уписани члан на отварању нове зграде био Иво Андрић.
„Речи нашег прослављеног нобеловца да 'остати равнодушан према књизи значи лакомислено осиромашити свој живот' прецизно одсликавају значај књиге не само за појединца, већ и за читаво друштво. На велику добробит српске културе, ова установа у сусрет трећем веку постојања корача достојна своје богате традиције, пратећи и уводећи нове стандарде, превасходно у области дигиталне трансформације“, указала је Гојковић.
Гојковић је нагласила да је Народна библиотека Србије прва установа културе у нашој земљи и међу првима у региону започела процес дигитализације, а да је са више од милион и двеста хиљада докумената дигитализоване грађе која представља јавно национално добро, данас отворена ризница и уточиште за све људе који желе да корачају кроз свет знања.
„Библиотеке нису само зграде у којима се чувају књиге и културно наслеђе, већ и места која оплемењују дух и обогаћују ум. Захваљујући савременој технологији, библиотечки фондови много лакше превазилазе просторне и временске баријере и доступнији су корисницима. Министарство културе даје пуну подршку оснаживању библиотекарства у нашој земљи, а у том процесу кључни партнер нам је управо Народна библиотека Србије, као централна установа заштите“, поручила је Гојковић.
Подршка ресорног министарства се, како је рекла, огледа првенствено кроз откуп књига за библиотеке, реконструкцију постојеће инфраструктуре и изградњу нових библиотека, као и набавку најмодерније опреме.
„Само у последње две године реконструисане су и адаптиране библиотеке у Крупњу, Бабушници, Смедеревској Паланци, Ћићевцу, Дољевцу, Тутину и Трстенику, пре тога и у Црној Трави, Лебану, Љубовији, Врњачкој Бањи, Великој Плани и бројним другим градовима широм Србије. У Чачку је пре четири године отворена нова зграда Градске библиотеке која је једна од најмодернијих у региону,“ подсетила је.
Гојковић је изразила задовољство што је библиотека у последње две године видно појачала своје присуство у међународним оквирима а културном дипломатијом повећала видљивост и углед наше културе у свету.
„Већој присутности библиотекарства у јавности несумњиво доприноси и то што управник Пиштало редовно обилази библиотеке по Србији, чиме је успостављена чвршћа веза националне са локалним библиотекама и скренута додатна пажња на њихове бројне активности“, навела је Гојковић.
Истичући да верује да је целокупна културна јавност поносна на славну прошлост Народне библиотеке Србије и њену немерљиву улогу у култури и образовању, Гојковић је рекла да је читаоница Народне библиотеке пуна младих људи најлепша слика Србије и да је зато обавеза свих нас да наставимо заједно да исписујемо нове лепе странице књиге о једној од најзначајнијих институција културе на овим просторима.
Честитајући управнику Владимиру Пишталу, свим запосленима и сарадницима 191. рођендан, она је пожелела да Народна библиотека остане место снажно урезано у колективном и личном памћењу, као што је то био случај са бројним генерацијама у претходна скоро два века.
Др Владимир Пиштало захвалио је Министарству културе на трајној подршци и истакао да установа одржава чврсту везу са библиотекама широм Србије, као и да је ове године основала Међународни центар књиге који се превасходно бави промоцијом српске литературе у свету. Он је подсетио и на увођење награде „Владан Десница“ коју писци додељују писцима најављујући да је један од најважнијих циљева за наредни период изградња депоа и изградња после 80 година библиотеке у изворном облику као Меморијалног центра на Косанчићевом венцу где је током Другог светског рата уништена и спаљена до темеља.
На свечаности је додељена Национална награда из области библиотекарства „Јанко Шафарик“ Ивани Николић, начелници Одељења селективне набавке у Народној библиотеци Србије а у оквиру пратећег програма уприличена је и изложба „Пареидолија“ ауторке Тање Лошић.
