Гојковић отворила изложбу „ Паја Јовановић и Густав Климт. Једна епоха, два уметника, три музеја“

Изражавајући задовољство отварањем јединствене изложбе коју заједнички организују три националне музејске установе – Галерије Матице српске, Уметничко-историјски музеј у Бечу и Галерија Белведере, Гојковић је рекла да представљањем слика двојице врхунских  уметника, Паје Јовановића и Густава Климта, јачамо вековне везе и градимо неке нове мостове пријатељства у европским оквирима три важна музеја, као и између Новог Сада и Беча, Србије и Аустрије.

Према њеним речима, оригиналном поставком и приликом да публика у Србији премијерно види два вредна дела  светски признатих аутора, ова изложба је најбољи  увод у обележавање века и по дипломатских односа наше две земље.

„Србију и Аустрију вежу многоструке везе, чији корени датирају знатно раније од званичног успостављања државних односа. Те везе најјасније се оцртавају у области културе и зато је од велике важности да их обострано пажљиво негујемо и додатно продубљујемо“, указала је Гојковић.

Истичући да је српска култура одувек  припадала европском културном простору а да су нашим бројним уметницима Аустрија и њена престоница Беч били прва станица на њиховом европском путу, Гојковић је подсетила да је и Паја Јовановић, један од највећих српских сликара, био бечки ђак и да је касније живео и стварао у овом граду.

„О великој повезаности наших културних простора сликовито говоре бројне појединачне и личне приче, као што је она да је Паја Јовановић на Светској изложби у Риму 1911. године наступио у павиљону Аустрије“, указала је Гојковић.

Подсећајући да је његова  слика „Уметникова супруга Муни“ део сталне поставке српске уметности 19. века Галерије Матице српске, једног од најплоднијих раздобља наше уметности, Гојковић је напоменула да колекција ове и бројних других музејских установа широм Србије дају аутентични поглед не само на богато културно наслеђе које имамо, већ и на читаву историју нашег народа и државе.

„Излагањем у земљи и на међународној сцени ликовних дела и других артефаката који се чувају у нашим музејима и галеријама, једним делом гајимо успомену на вредности које су нам наши преци оставили, док с друге стране дајемо снажан подстицај младим ствараоцима да стреме ка највишим уметничким достигнућима“, додала је Гојковић.

Наглашавајући да је Галерија Матице српске међу најактивнијим актерима на културној сцени у представљању нашег драгоценог и разноврсног културног наслеђа, да је више пута показала шта значи ићи у корак са савременим музејским стандардима и како на креативан и маштовит начин, попут ове изложбе, учинити да публика сазна нешто ново о делима и ауторима о којима је мислила да зна све или барем скоро све, Гојковић је рекла да је због свега тога Министарство културе безрезервно подржало реализацију овог догађаја о коме се и пре свечаног отварања говорило у културним круговима.

„Одговорна културна политика коју воде Влада и Министарство културе на чијем сам челу обавезује нас да чувамо наше културно наслеђе и што више га афирмишемо и промовишемо у међународним оквирима. Да бисмо то постигли, морамо да гајимо традиционално добре културне  везе које имамо са бројним европским државама, да их даље развијамо и обогаћујемо“, поручила је Гојковић.

Најбољи пример за то су, како је рекла, садржајни и узорни односи са Аустријом, о чему сведочи и институционализована сарадња ова три музеја.

„Култура једног народа и друштва може напредовати само ако се прожима са суседним културама, даје им и узима од њих, оплемењујући себе и друге“, рекла је.     

Гојковић је изразила уверење да ће ова веома занимљива изложба остварена у сарадњи три реномиране музејске куће публици пружити нови поглед на два бриљантна сликара и отворити нове странице сарадње између наше две државе и установа културе и позвала публику да наредних дана у што већем броју дође у Галерију Матице српске да је обиђе и премијерно се упозна са два ремек-дела европске уметности.

На отварању изложбе обратили су се др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Кристијан Ебнер, амбасадор Аустрије у Србији као и представници Уметничко-историјског музеја у Бечу и Галерије Белведере. Изложба ће за посетиоце бити отворена до 14. јануара 2024. године.