Селаковић на научно-стручном скупу „Српска култура данас: историјско искуство, проблеми, перспективе“

Министар културе је рекао да се намеће питање „како смо од богатог средњовековног наслеђа, преко Доситеја и Вука и оснивања установа културе у 19. веку - Народног музеја, Народне библиотеке, Народног позоришта и Државног архива Србије, затим кроз искуства пљачке културног блага у оба светска рата, забране ћирилице и идеолошких заокрета, доспели до стања у којем су, у првој деценији 21. века, кључне институције биле затворене, без простора, без услова за рад и често без јасне културне оријентације“.

Селаковић је подсетио да у том периоду Народни музеј и Музеј савремене уметности нису радили, Народна библиотека Србије била је полузатворена са програмском оријентацијом потискивања српских писаца и српске националне књижевности, Историјски музеј Србије и Музеј града Београда нису имали зграде, Државни архив Србије није имао адекватан простор за грађу, Војни музеј није имао сталну поставку српске националне историје, а Народно позориште је више било затворено него отворено и додао да су узроци оваквог стања бројни и сложени.

„Важно је рећи да су од 2012. године до данас начињени значајни помаци. Данас раде Народни музеј Србије и Музеј савремене уметности, Историјски музеј Србије и Музеј града Београда добили су своје зграде, Државни архив Србије има обновљен депо, а у току је оснивање Археолошког музеја, Музеја фресака, Музеја ћирилице, Музеја стакларства…“, рекао је Селаковић и напоменуо да је буџет Министарства културе у 2026. години два и по пута већи него 2012. године.

Како је нагласио, на локалном нивоу од 2016. године средствима Министарства културе реконструисано је, адаптирано и опремљено више од 60 културних центара и домова културе, око 30 библиотека, 40 музеја, 10 архива, 10 галерија, 8 позоришта, као и десетак јавних простора различите намене.

Селаковић је рекао да је култура незаменљива за очување идентитета и духовну оријентацију друштва.

„Све што будемо радили у области културе носиће јасан и препознатљив национални, српски печат. Српски, не као израз искључивости, већ као израз самосвести. Српска култура не тражи оправдање у одрицању од себе, нити се доказује приклањањем безличним моделима.Напротив, она је најотворенија и најкомуникативнија онда када је најсвеснија сопственог идентитета“, рекао је Селаковић и додао да ће у наредном периоду бити преиспитивани постојећи модели финансирања културе, да ће се штитити културни садржаји од неконтролисане и деструктивне комерцијализације и јачати одговорни и одрживи облици јавно-приватног партнерства, како би култура остала и слободна и доступна, а не потчињена логици профита.

Министар је нагласио и да савремена културна политика Републике Србије полази од схватања јединственог и недељивог српског културног простора, који је утемељен на заједничком језику, писму, историјском искуству и културном памћењу и да у том смислу и културна сарадња са Републиком Српском не представља протоколарни гест, већ природан и нужан облик унутарнационалне културне повезаности и одговорности, те да је, полазећи од тога, Министарство културе за 2026. годину први пут обликовало и расписало посебан конкурс „Република Српска у фокусу“.

 „Пред нама је дуг и захтеван пут, којим морамо ићи промишљено, одговорно и посвећено, али је од пресудне важности да данас, овде, заједно начинимо први, јасан и одлучан корак. У том кораку мора бити недвосмислено да ће и у будућем раду Министарства културе у самом средишту наше бриге бити очување идентитета, српског језика и ћириличког писма као нашег природног и историјског темеља“, рекао је Селаковић.

Скуп у организацији Културно-просветне заједнице Србије посвећен је разматрању кључних процеса и изазова са којима се српска култура суочава у савременом друштвеном и институционалном оквиру, а учествују истакнути научници, уметници и руководиоци најзначајнијих националних културних институција.