Gojković otvorila izložbu Helena, serbiae regina

Pored svoje umetničke i naučne vrednosti, izložba je dobar primer kulturne diplomatije. Ova jedinstvena i inspirativna postavka doprinosi jačanju kulturne saradnje i prijateljstva Srbije i Francuske i uvrštena je u ovogodišnji program tradicionalne manifestacije 'Mesec frankofonije u Srbiji', rekla je Gojković na otvaranju izložbe priređene povodom 75 godina postojanja Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, u Galeriji Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Gojković je, osvrćući se na 19 godina od martovskog pogroma 2004. godina na Kosovu i Metohiji, istakla da je Srbija duboko privržena negovanju kulture sećanja i da je današnji datum jedan od najtežih i najtužnijih u viševekovnoj istoriji srpske kulture, te izrazila uverenje da je čuvanje sećanja na ove događaje važan preduslov da se takvi progoni i strahote više nikada ne ponove.

„Sa tugom se sećamo martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji i uništavanja naših crkava, manastira i kulturnog nasleđa“, rekla je Gojković i naglasila da su pre skoro dve decenije paljene crkve, manastiri i drugi spomenici kulture koji su simbol postojanja i trajanja srpskog naroda na teritoriji koju naseljava vekovima.

Gojković je podsetila da je u martovskom nasilju proterano više od 4.000 Srba, potpuno uništeno ili oštećeno 35 srpskih crkava i manastira od kojih polovinu čine zaštićeni spomenici kulture među kojima su manastir Devič, manastir Svetih arhangela u Prizrenu, Crkva Bogorodice Ljeviške i Crkva Svetog Đorđa u Prizrenu, Crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici. Podsećajući da je tada nestalo  ili uništeno više od deset hiljada fresaka, ikona, putira, odeždi, kao i crkvenih knjiga venčanih i krštenih, Gojković je ukazala i da je u Crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, zapaljenoj iznutra, oskrnavljen oltarski prostor, Časna trpeza razbijena, a njen živopis od neprocenjive vrednosti, među kojima freske iz 13. veka, oštećen.

„Žalosno je što je i danas, nakon 19 godina, kulturna baština na teritoriji Kosova i Metohije svakodnevno ugrožena, i što se nastavljaju uporni pokušaji zloupotrebe i falsifikovanja srpskog kulturnog i crkvenog nasleđa“, naglasila je Gojković i poručila da su Ministarstvo kulture i Republički zavod svesni značaja našeg sakralnog nasleđa i potrebe da se ono brižljivo sačuva za buduće generacije.

Gojković je istakla da je u tom svetlu posebno važno angažovanje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, centralne ustanove u oblasti zaštite, koja aktivno i dosledno radi na očuvanju nasleđa srpskog naroda i države u našoj južnoj pokrajini.

Govoreći o večerašnjoj izložbi, Gojković je rekla da organizovana uz blagoslov Episkopa žičkog dr Justina i entuzijazam igumanije manastira Gradac Nine, u sebi nosi višestranu simboliku.

„Kroz život Svete kraljice, monahinje i svetiteljke Jelene Anžujske i njenu zadužbinu, prikazani su snaga i moć srednjevekovne Srbije i izuzetna stvaralačka dostignuća toga doba, koja su zauzela važno mesto u našoj kulturnoj i duhovnoj baštini“, dodala je Gojković i podsetila da kao svedočanstvo i odraz kraljičinog života, manastir Gradac u građevini ujedinjuje zapadnu umetnost i vizantijsku tradiciju a istovremeno, baš kao u vreme svog nastanka, podseća na važnost spajanja, razumevanja i prožimanja kulturnih prostora i obrazaca.

Gojković je podsetila da je Jelena Anžujska, supruga kralja Stefana Uroša Prvog i majka kraljeva Dragutina i Milutina, pored carice Jelene, supruge Dušana Silnog, najčešće oslikavana žena srpskog srednjovekovnog freskoslikarstva.

„Jedina je srpska kraljica kojoj je posvećeno posebno žitije. Milosrdna, prosvećena i odvažna, bila je na neki način i preteča rodne ravnopravnosti u Srbiji. Ostavila je dubok trag u kulturi, zadužbinarstvu i prosvetiteljstvu i svojim delom i nama danas dala mogućnost da svetu prikažemo najlepše delove našeg nacionalnog i kulturnog identiteta“, napomenula je Gojković ukazujući da je zahvaljujući njenoj univerzalnoj vrednosti, ova izložba i na prvom prikazivanju krajem prošle godine u Kulturnom centru Srbije u Parizu naišla na izuzetno pozitivne ocene od strane francuskih akademskih radnika, istraživača, vizantologa i konzervatora.

Otvaranju izložbe u Novom Sadu prisustvovao je direktor Francuskog instituta i savetnik za kulturnu saradnju Ambasade Francuske Stanislas Pjere.