Gojković na skupu Kultura je ženskog roda: Ove godine radimo na Ženskom muzeju i izgradnji Galerije Milene Pavlović Barili

„Važno je da budemo malo više sve zajedno na istoj strani, jer onda bi se naš glas više i bolje čuo. Univerzalna poruka je da moramo da shvatimo da je za dostizanje potpune ravnopravnosti sa muškim polom jedini odgovor solidarnost među ženama. Kada budemo jedna drugoj davale apsolutnu podršku, onda ćemo imati taj veliki uspeh kome težimo“, naglasila je Gojković.

Gojković je na skupu u Etnografskom muzeju, koji je okupio direktorke ustanova kulture, umetnice, predstavnice civilnog sektora u cilju razgovora o položaju žena u oblasti kulture, kao i u drugim segmentima društva, rekla da su na polju kulture žene pobednice, jer više od 60 odsto zaposlenih u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika Srbija ili Pokrajina čine žene, a u manjim, lokalnim sredinama, taj broj i veći.

Gojković je napomenula da je prošle godine na ovom skupu obećala da će Srbija dobiti Ženski muzej i naglasila da danas može da se pohvali da je završena projektno-tehnička dokumentacija i da će radovi uskoro početi.

„Nadam se da ćemo ako ne sledeće, onda za dve godine sigurno imati kuću ženskog stvaralaštva i pozivam vas da već danas počnete da razmišljate čime ćemo se u ženskom domu baviti“, rekla je Gojković.

Gojković je naglasila i da će nakon završetka idejnog rešenja i projektno-tehničke dokumentacije, koja se privodi kraju, u Požarevcu započeti rekonstrukcija postojećeg objekta i dogradnja novog dela Galerije Milene Pavlović Barili, kakvo stvaralaštvo „srpske Fride Kalo“ zaslužuje.

„Nadam se da ćemo ostvariti naš san i u Ženskom muzeju u Vašingtonu organizovati izložbu Milene Pavlović Barili, kojom ćemo iskoristiti i moderne trendove i podsetiti se na njeno najveće stvaralaštvo nastalo u Americi“, rekla je Gojković i podsetila da je prošla godina bila u znaku obeležavanja jubileja, 150 godina od rođenja Nadežde Petrović, velike umetnice i jedne od rodonačelnica rodne ravnopravnosti u našoj zemlji i najavila da će ova godina biti posvećena Mileni Pavlović Barili.

Govoreći o istorijatu rodne ravnopravnost u Srbiji, Gojković je podsetila da obeležavamo 8. mart sećajući se demonstracija žena u Njujorku 1857, kada su radnice izašle na ulicu i tražile bolji položaj, a da je u našoj zemlji još 1842. godine knez Mihailo Obrenović dao dozvolu da se otvori ženska škola u Srbiji.

Članica Upravnog odbora Narodna pozorišta, pozorišna i filmska producentkinja Milena Trobozić Garfild rekla je da naziv skupa „Kultura je ženskog roda“ nije slučajnost, jer kultura znači negu, uzgajanje, odgajanje, održavanje, brigu i stvaranje novih formi i vrsta u svemu, pa i u sferi stvaralaštva i tradicije.

„Kod nas i kultura jeste ženskog roda, zato što su na velikom broju vodećih pozicija kulturnih institucija uspešne žene. I kod nas, i u svetu, 70% publike u kulturi, na koncertima, u pozorištima, među čitaocima, čine žene. Žene, dakle, i stvaraju i održavaju kulturu“, napomenula je Trobozić Garfild i dodala da, zahvaljujući svom nasleđu, Srbija ima više žena na rukovodećim pozicijama u Vladi, u dekanatima, u kulturi, u bolnicama i drugim ustanovama i institucijama.

Direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti Ivana Bašičević Antić je rekla da na polju kulture u Srbiji na upravljačkim pozicijama vidimo dosta žena i da je to doprinos Ministarstva kulture.

„Važno je da budemo kolegijalne, a ne suparnice, jer je žena često drugoj ženi bila veliki neprijatelj upravo iz razloga kompeticije koja je nepotrebna. Moja bi današnja poruka bila da se ne dovodimo u tu situaciju, već da pomažemo jedna drugu u cilju stvaranja najboljih rezultata“, rekla je Bašičević Antić.

Direktorka Doma Jevrema Grujića Branka Conić je naglasila da su istrajnost, nepokolebljivost i snaga žena da se bave svojim pozivom bila nesavladiva sila koja je menjala srpsko društvo, a koja je neiscrpan izvor inspiracije za sve nas danas. Učesnicama radnog doručka poželela je da ih na putu prati rodoljublje Milice Stojadinović Srpkinje, toplina Mine Karadžić, mudrost Isidore Skeulić, odvažnost Drage Jočić, duh Soje Jovanović, hrabrost Nadežde Petrović, optimizam Bete Vukanović, širina Mage Magazinović, kosmopolitizam Milene Pavlović Barili i skromnost Desanke Masksimović.

„Ostanite autentične i nepokolebljive u svojim nastojanjima da širite raskoš i bogatstvo ženskog kulturnog nasleđa, ali i savremenog stvaralaštva. Na tom istorijskom putu, podržimo jedna drugu, osnažimo jedna drugu i inspirišimo jedna drugu, jer naša snaga je u našem zajedništvu, naša veličina u našoj upornosti, a naša pobeda u našoj hrabrosti. Želim nam svima da plamen srpske kulture širimo po celom svetu, da naša dela putuju meridijanima, a vaše blistave institucije nastave da oplemenjuju i inspirišu celu naciju“, rekla je Conić.