Manastiru Manasija Ministarstvo kulture ove godine opredelilo 463.900.000 dinara

Tom prilikom Selaković je istakao da je nakon današnjeg ugovora za potrebe konzervacije i prezentacije manastirskog kompleksa, zajedno sa sredstvima koje je Ministarstvo kulture prenelo decembru prošle godine, država Manasiji obezbedila 553.600.000 dinara u prethodnih devet meseci.

„Manasija je 'labudova pesma' srpske srednjovekovne kulture, umetnosti i arhitekture a sledeću godinu, godinu Svetog despota Stefana Lazarevića, dočekaće u velikoj obnovi, najvećoj do sada. Posebno želim da zahvalim na nesebičnoj i velikoj podršci predsedniku Republike koji je stao iza ovog projekta i podržao Ministarstvo kulture, predsednikovom savetniku Milošu Vučeviću koji je, kao predsednik Vlade, pružio ozbiljnu podršku realizaciji ovog projekta ali i Ministarstvu i ministru finansija“, rekao je ministar Selaković.

Ministar je naveo  da će ovogodišnjih 463.900.000 hiljada dinara biti  uloženo u obnovu manastirske trpezarije, najmonumentalnije trpezarije u Srpskoj pravoslavnoj crkvi na teritoriji Srbije, potom u obnovu i rekonstrukciju manastirskih bedema i kula, ali i u nova arheološka ispitivanja na lokalitetima koji do sada nisu istraživani.

„U trogodišnjem programu od nacionalnog značaja, restauracija, konzervacija i prezentacija manastira Manasija predstavlja jednu od najvećih investicija u očuvanje srpskog nepokretnog kulturnog nasleđa. Sa sredstvima koja ćemo preneti u narednoj godini, država će u Manasiju uložiti ukupno milijardu i 46 miliona dinara. Ovo je najveći pojedinačni iznos koji je u neko kulturno dobro na teritoriji Republike Srbije naša država uložila  u prethodnih nekoliko decenija. Kolika  je razmera ovih ulaganja, govori jedan primer da je do 2025, odnosno  u 17 godina, država  Manasiji prenela  34 puta manje novca nego  u ovom trogodišnjem periodu“, naglasio je Selaković.

Prema njegovim rečima, država ulaganjima u manastirski kompleks želi da spremno  dočeka 2027. godinu.

„U toj 2027. godini srpski rod obeležiće 650 godina od rođenja i 600 godina od smrti Svetog despota Stefana Lazarevića, sina velikomučenika kosovskog kneza Lazara i kneginje Milice, srpskog despota, velikog viteza Zmajevog reda, velikog graditelja, velikog pisca“, pojasnio je Selaković i podsetio da je, između ostalog,  Stefan Lazarević iza sebe ostavio „Slovo ljubve“, „Zapis na kosovskom mramornom stubu“ ali i da je tvorac Zakona o rudnicima i Statuta grada Novog Brda.