Министарство културе напомиње да домаћа и светска јавност не смеју да забораве да су пре 19 година, угрожавањем људских права српског и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији, паљене цркве и манастири, скрнављена гробља и културна баштина, који су симбол постојања и трајања српског народа на територији коју насељава вековима.
Министарство културе подсећа да је у мартовском насиљу протерано више од 4.000 Срба, потпуно је уништено или оштећено 35 српских цркава и манастира од којих половину чине заштићени споменици културе, међу њима су и манастир Девич, манастир Светих архангела у Призрену, Црква Богородице Љевишке и Црква Светог Ђорђа у Призрену, Црква Успења Пресвете Богородице у Ђаковици.
Нестало је или уништено више од десет хиљада фресака, икона, путира, одежди, као и црквених књига венчаних и крштених. У Цркви Богородице Љевишке у Призрену, запаљеној изнутра, оскрнављен је олтарски простор, Часна трпеза разбијена, а њен живопис од непроцењиве вредности, међу којима су фреске из 13. века, оштећен.
Подсећамо да су 2006. године, због нестабилне безбедносне ситуације и сталног угрожавања манастири Грачаница, Високи Дечани, Пећка Патријаршија и црква Богородице Љевишке уписани на Листу светске баштине у опасности, на којој се налазе до данашњих дана. Такође, међународна организација Европа Ностра сврстала је манастир Високи Дечани на прво место на листи од седам најугроженијих споменика културе у Европи за 2021. годину.
Истовремено, изградња пута, од стране власти у Приштини непосредно уз манастир Високи Дечани, директно угрожава ову задужбину краља Стефана Дечанског из 14. века која ужива статус светске културне баштине. Идеја да непосредно поред православног храма пролази саобраћајна магистрала супротно је свим стандардима заштите споменика под окриљем Унеска. Паралелно са изградњом пута представници локалне самоуправе одбијају да имплементирају чак и одлуку привремених институција у Приштини да се манастиру Високи Дечани врати 24 хектара земље.
Ови примери, као и скоро свакодневно угрожавање, насилни, вандалски и антицивилизацијски однос према српском културном и црквеном наслеђу, које је део баштине човечанства, и његова упорна злоупотреба у дневно-политичке сврхе од стране Приштине,
показује да већ деценијама на Косову и Метохији постоји намера да се српско културно наслеђе избрише или утопи у такозвано културно наслеђа Косова фалсификовањем прошлости и занемаривањем историјских чињеница.
Чести примери да се српско наслеђе на КиМ припише албанском или „косовском“ културном наслеђу само су деценијски покушаји фалсификовања историје. То потврђују захтеви који долазе из Приштине за такозвано „враћање артефаката“, што је само једна у низу злоупотреба културне баштине и покушај обмањивања јавности са искључивим циљем промоције једнострано проглашене независности Косова и Метохије и фабриковања лажног легитимитета наводних институција.
Република Србија и Министарство културе не одустају од борбе за истину и у складу са историјским чињеницама, правним нормама и добрим обичајима цивилизованог света, свим расположивим средствима и даље ћемо одговарати и бранити културно наслеђе на Косову и Метохији од свих насртаја.
Истовремено апелујемо на све међународне организације које се залажу за заштиту културног наслеђа да са великом пажњом и у складу са историјским чињеницама, међународним правом и стручним критеријумима допринесу очувању културне баштине на Косову и Метохији.