Србију ће на 60. Међународној изложби уметности Бијенала у Венецији која ће се одржати од 20. априла до 24. новембра 2024. године представљати пројекат „Exposition Coloniale“, уметника Александра Денића и кустоскиње Ксеније Самарџије. Представник Републике Србије на Венецијанском Бијеналу уметности изабран је једногласно на конкурсу који су у име Министарства културе расписали Музеј савремене уметности у Београду (МСУБ) и Фондација МСУБ.
Изабран представник Републике Србије на 60. Међународној изложби уметности Бијенала у Венецији 2024. године
6. новембар 2023.
За Комесара наступа Републике Србије на 60. Бијеналу уметности у Венецији 2024. године, именована је Маријана Коларић, историчар уметности, директор МСУБ.
Циљ конкурса био је избор пројекта који ће одговорити на задату тему Бијенала - „Stranieri Ovunque - Странци свуда”, уметничког директора Бијанала Адријана Педросе из Бразила.
На расписани конкурс, стигло је 35 пријава од којих пет није испунило процедуралне услове. Пет пројеката прошло је у други степен конкурса, а одлуком Стручног савета изабран је рад под називом „Exposition Coloniale“.
Жири конкурса чинили су чланови Стручног савета за припрему наступа Републике Србије на 60. Бијеналу уметности у Венецији, на челу са председником Радошем Антонијевићем, уметником и редовним професором и деканом Факултета ликовне уметности, Универзитета уметности у Београду.
У образложењу Стручног савета се наводи да је као одговор на тему 60. Међународнe изложбe уметности Бијенала у Венецији, Александар Денић понудио просторну инсталацију која представља сегмент имагинарног глобалног села, или боље рећи универзалног светског предграђа, без његових житеља, док наслов „Exposition Coloniale (Колонијална изложба)“ указује на глобалне структуре које су саздане на колонијалној политици и актуелизује сам појама геополитике.
„Аутор подцртава неопходност искуства реалитета елемената сцене у величини и у материјалу, док светлом које извире из самих објеката, гради загушену атмосферу филмског призора. Овај метод је надограђен ауторовом способношћу да у исту сцену утка сложене, чак потпуно неспојиве наративе, који у коначном резултирају осећајем скоро нерукотворене структуре, која је саму себе изаткала у сложеним међуодносима – што је само утисак. Истина је да се ради о веома истанчаној методи грађења простора, његове атмосфере и његове испуњености. Том методом приповедања, кроз наслојавања наратива и тражења значења у преплитању мноштва, бивамо увучени у суптилну магију Денићевог амбијента“, наводи се у делу образложења чланова Комисије.
