Министарство културе и информисања снажно подржава закључке јучерашњег округлог стола посвећеног употреби ћирилице у јавном простору одржаног на Филолошком факултету у Београду, у којима је недвосмислено истакнуто да је ћирилица идентитетско писмо које друштво мора да негује и развија, те да је неопходно да се што пре редефинише законска регулатива која се тиче службене и јавне употребе ћирилице односно укине нелогични и непотребни дуализам о службеној и јавној употреби писма.
Подршка Министарства: ћирилица је идентитетско писмо које друштво мора да негује и развија
Београд,
13. септембар 2019.
Министарство културе и информисања снажно подржава закључке јучерашњег округлог стола посвећеног употреби ћирилице у јавном простору одржаног на Филолошком факултету у Београду, у којима је недвосмислено истакнуто да је ћирилица идентитетско писмо које друштво мора да негује и развија, те да је неопходно да се што пре редефинише законска регулатива која се тиче службене и јавне употребе ћирилице односно укине нелогични и непотребни дуализам о службеној и јавној употреби писма.
Округли сто је водио проф. др Милош Ковачевић, а у раду су учествовали проф. др Галина Тјапко из Русије, проф. др Димка Савова из Бугарске, доц. др Олга Новак из Украјине и доц. др Светлана Гољак из Белорусије. Кроз излагања професора из четири словенске земље, у којима је доминантна употреба ћириличког писма, представљена су различита законска и практична решења у вези са службеном и јавном употребом ћирилице.
Једно од посебно занимљивих запажања било је то да су велике међународне корпорације, попут „Кока-коле“, „Сименса“ или „Форда“, које су у источноевропским земљама биле присутне и у доба СССР-а, развиле и задржале исписивање својих робних марки на ћириличком писму и језику земље у којој послују. Тај и слични примери показују да ћириличко писмо не представља никакав проблем у пословној сфери, већ да је његова примена у првом реду ствар језичке праксе, али и језичке политике одређене земље и пратећих правних норми.
Управо због тога је важно да се након готово три деценије у Републици Србији јасно правно дефинише употреба језика и писма, односно да се усагласе правне норме на свим нивоима, али и да се упоредо с тим непрестано јача свест о потреби свестраног коришћења ћирилице као изворног српског писма и знака културног идентитета које ни на који начин није мање функционално у свим сферама живота и рада од ма ког другог писма.
Иницијативу за измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма Министарство културе и инфиормисања упутило је 23.3.2018. године Републичком секретаријату за законодавство, као надлежном за припрему прописа који се односе на службену употребу језика и писма.
