Гојковић је додала да са искреним задовољством прихвата позив да се придружи Почасном одбору за прославу „Два века Летописа Матице српске“, једног од најстаријих књижевних часописа на свету и указала да је просветитељска мисија Матице српске наставак пута који су трасирали Доситеј Обрадовић и Вук Караџић у циљу представљања богатства наше културе у Европи и у свету на добробит српског народа и државе.
„Једну од кључних улога у том прегалаштву и труду има Летопис Матице српске, афирмацијом и популаризацијом нашег највреднијег савременог књижевног и научног стваралаштва. Летопис, баш као и Матица српска, већ два века је чврст темељ очувања српског језика и писма, књижевности и културе уопште“, рекла је Гојковић.
Гојковић је Летопису Матице Српске честитала добијање Сретењског ордена од председника Републике Србије Александра Вучића на свечаности поводом обележавања Дана државности наше земље и указала да сама чињеница да нешто на овим просторима постоји 200 година буди огромно поштовање које појачава податак да на целом свету нема много књижевних часописа који могу да се подиче тако дугим трајањем, а поготово не тако вредним садржајем.
„Током векова и бројних турбулентних историјских догађаја који су задесили ово поднебље, а који нам често нису ишли на руку, писана реч одиграла је кључну улогу у опстанку народа и државе. Препознајући могуће последице таквих околности и опасности коју доносе разноразни дисконтинуитети, а на првом месту значај културе и писане речи, визионарска иницијатива српског професора и књижевника Георгија Магарашевића изнедрила је Летопис као програмску активност Матице која ће пратити не само српску, већ и књижевност и културу осталих словенских народа“, подсетила је Гојковић.
Гојковић је рекла да је, негујући 200 година високе професионалне и етичке стандарде, Летопис Новом Саду и српској култури донео један нови дух и значајно подстакао развој издаваштва, првенствено у култури и образовању, а затим и у другим областима. Додала је да је Матица српска од свог настанка увек настојала да се са једнаком снагом бори за очување традиције и нашег богатог културног наслеђа, а да је и тада, пре 200 година као и данас, у глобалним и неретко нежељеним изазовима, увек била ту да улије снагу и подсети нас колико је важно да будемо своји и чувамо оно највредније што су нам преци завештали.
„Историја нас је научила да када год смо истрајали у томе, успевали смо да сачувамо и народ и државу и да створимо нове вредности као залог за бољу будућност, тако да су Матица и њен Летопис не само чувари и неговатељи славне прошлости, већ и једна од најангажованијих институција српског народа која све оно што је остало као непролазни траг наше науке и културе преносе савременим генерацијама. Захваљујући и томе, ретко која установа у ширим оквирима има такав углед и ужива неподељену подршку државе и друштва као Матица српска“, нагласила је Гојковић.
Гојковић је истакла да је модерном времену, у великој мери омеђеном убрзаним технолошким развојем, њен значај још већи и да, успешно одолевајући изазовима поништавања бројних традиционалних вредности, Матица и Летопис успевају да буду атрактивни и привлачни и младим генерацијама.
„Својим бројним и вредним активностима, Матица српска је била и остала упориште културног и интелектуалног надахнућа“, рекла је Гојковић.
Истичући да је наша земља одувек била расадник културних и интелектуалних величина, признатих у целом свету, Гојковић је указала да захваљујући богатом уметничком и научном наслеђу, данас такође имамо плејаду савременика који делима и постигнућима завређују поштовање на светској сцени.
„Доследни традицији и највишим вредностима родољубља, Матица и Летопис остаће светионик за читаво друштво и незаменљиви сарадник Министарства културе у остваривању стратешких приоритета културне политике. Чврсто верујем да ће Летопис и у будућим временима остати најугледнији књижевни часопис у региону, који окупља најумније и најзначајније културне и научне ствараоце свога доба. Зато се и посебно радујем прослављању два века његовог постојања, као најлепшем уводу у оно што нас чека - обележавању два века од оснивања Матице српске“, поручила је Маја Гојковић и пожелела Летопису и Матици дуго трајање и наставак рада са истим жаром и успехом као у протекла два века, јер „српска култура без Матице српске исто је што и кућа без врата и прозора“.