„Народи се најбоље разумеју, чују и препознају кроз културу и преко културе. А Француска и Србија имале су и имају потенцијал да преко културе зближе два народа и развију поверење у времену када је оно драгоцено“, казао је министар културе Владан Вукосављевић у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду где је одржана промоција зборника радова „Српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту“. Овај зборник приредила је Матица српска у сарадњи са Универзитетом Мишел де Монтењ из Бордоа, а под покровитељством Министарства културе и информисања.
Представљен зборник „Српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту“
нови сад,
28. октобар 2019.
Министар је истакао како можемо везе између Француске и Србије посматрати преко политичке историје или преко односа које су наше две земље имале у области културе.
„Политичко-историјске везе Србије и Француске биле су бурне и контроверзне од првог додира када се Европа тресла под револуцијом Наполеонових идеја и промена које је доносио у окоштало ткиво старе Европе“, подсетио је Вукосављевић и додао: „Међутим, високо изнад буке политичке историје, у области културе, Француска и Србија су пружале руку једна другој. Оне су се дозивале, тражиле и налазиле.“
Интересовање за српску, углавном традиционалну културу и народно стваралаштво, које се јавило док је Балкан био „непозната зона“, према министровим речима, појачало се у Француској када су први српски књижевници, сликари, уметници и други посленици из области културе почели да се укључују у културни развој тадашње савремене Европе.
„Француска је била у највећем броју случајева земља избора наших истакнутих књижевних стваралаца, као што је била и извор културног надахнућа за бројне европске државе и народе“, нагласио је Вукосављевић.
Захваливши се Матици српској на традиционалној утемељености у српску културну политику, министар је изразио уверење да ће се сарадња између ове институције и Министарства културе и информисања наставити квалитетно и да ће дати добре рефлексе на културни живот у Србији.
„Овим зборником, Матица српска обавља своју културолошку мисију на репрезентативан начин“, закључио је Вукосављевић.
Присутнима се обратио и проф. др Драган Станић, председник Матице српске, а о зборнику су говорили: проф. др Јелена Новаковић, проф. др Миливој Сребро, др Љубодраг Ристић, г. Ален Капон, мр Бранка Гератовић.
Тематски спектар који подразумева пројекат „Српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту“ веома је широк и омогућава приступ који има потенцијал да понуди нове увиде у проблематику српско-француских веза и односа. Резултат тих истраживања су радови у овом зборнику подељеном у три тематске целине.
Прва целина обухвата радове фокусиране на присуство српске културе у Француској. У њима се разматрају српске теме и ликови Српкиња и Срба у француској књижевности и уметности.
Друга целина обухвата радове који разматрају актуализацију духовних кретања у Француској у српским културном контексту кроз дијалог који српски писци успостављају са француским. Ти радови најчешће се односе на међуратно раздобље када су српско-француске везе интензивирале, ојачане савезништвом између Србије и Француске у Првом светском рату.
Трећу и последњу целину сачињавају радови оријентисани на српско-француске везе које се одржавају и развијају кроз активности у оквиру удружења чији је циљ њихово унапређење, кроз преводилачки рад као значајан вид медијације, као и кроз развој модерне српско-француске лексикографије.
Зборник радова „Српско-француске књижевне и културне везе у европском контексту“ настао је у оквиру пројекта „Међународна сарадња Матице српске“ којим је предвиђен низ активности у области српско-француских, српско-чешких, српско-словачких, српско-румунских, српско-грчких књижевних и културних веза, сарадња са другим словенским матицама и другим институцијама сличног значаја, као и издавање публикација од значаја за међународну сарадњу. Пројекат је суфинансирало Министарство културе и информисања.
