Иста она памет која је својевремено срушила бисту Иве Андрића у Вишеграду и рушила српске манастире на Косову и Метохији 1999. и 2004. године, прогласила је нобеловца Петера Хандкеа непожељном особом у тамним просторима националне и верске искључивости, а државе и државице из региона које нису послале своје представнике на доделу Нобелове награде, из ускогрудих и србофобских мотива, пропустиле су прилику да, бар преко својих амбасадора, буду огрејане топлим сјајем великог догађаја, приређеног у славу књижевности и човекољубља.