У Прес-сали Министарства културе и информисања Републике Србије одржана је промоција три успешна пројекта дигитализације. Представљени су пројекти Музеја позоришне уметности Србије из Београда, Народног музеја у Зрењанину и Музеја Војводине из Новог Сада. Присутнима су се обратили Ирина Стојковић Кикић из Музеја позоришне уметности Србије, Јелена Гвозденац Мартинов, директорка Народног музеја у Зрењанину, Тара Миљевић у име компаније Зумоко и Дејан Масликовић, помоћник министра за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва.
Успешни примери дигитализације културног наслеђа
Београд,
18. децембар 2019.
Представљени пројекти подржани су од стране Министарства културе и информисања Републике Србије и пример су добре праксе у презентацији културног наслеђа коришћењем савремених технологија. Стратешки циљ Министарства у области дигитализације је остваривање видљивости и доступности културног наслеђа наше земље. Данас су представљене две апликације проширене стварности: „Златни шлем“ – интерактивни стрип о открићу чувених римских шлемова Музеја Војводине и „Визије музеја“ – интерактивни водич кроз сталну поставку. Апликације су реализоване у сарадњи са компанијом Зумоко.
Пројекти музеја у Зрењанину и Новом Саду пример су како се информациона и комуникациона технологија успешно користе за представљање културног наслеђа, како се младе генерације, на њима прихватљњив начин, привлаче у установе културе и доказ да су наше установе спремне за дигиталну трансфомрацију културе уз константни рад на заштити и очувању културних добара. Директорка Народног музеја у Зрењанину, овом приликом, напоменула је како је мотив за увођење нових технологија у активности музеја био жеља да се разбије баријера између посетилаца и музејских поставки или мезеја самих. Намера водиља била је да се прво преко света технологије и игре привуку деца а да затим она поведу своје родитеље и тако врате публику у музеје.
Музеј позоришне уметности Србије представио је електронску базу театрографских података о српском позоришту од првих професионалних представа до данас – Театрослов.
Ирина Стојковић Кикић подвукла је колики је значај чувања театографских података јер је позориште таква врста уметности где све нестаје кад се завеса спусти. О дигитализацији се, према речима Ирина Стојковић Кикић, размишљало од почетка двехиљадитих. Године 2008. база је постала доступна онлајн, а 2019. Театрослов је инкорпориран у портал kultura.rs и тако постао претражив за најшири круг корисника заинтересованих за националну културну баштину присутну на интернету.
Музеј позоришне уметности, истакао је Масликовић, пример је како је мала установа културе са скромним средствима уз поштовање свих препорука Министарства културе и информисања и поштовање правних прописа успела да дигитализује комплетан фонд, да га заштити воденим жигом и да све буде јавно доступно.
https://www.youtube.com/watch?v=6XJuprqCk5Y&=&feature=youtu.be
https://www.youtube.com/watch?v=ODflkiCeByI
