Вукосављевић: „Сви напори владиних и невладиних установа веома су битни како би се наше благо представило свету

У згради Владе Србије, данас су Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство културе и информисања и НАЛЕД представили резултате заједничких активности на очувању културног наслеђа као покретача локалне економије и најавили даље планове у овој области.

У име Министарства културе и информисања присутнима се обратио министар Владан Вукосављевић. Он је указао на то да је данашње заједничко обраћање јавности добар тренутак да се подсетимо свих активности које Влада Републике Србије у сарадњи са установама културе  и невладиним сектором  обавља у циљу афирмације и заштите материјалног и нематеријалног културног наслеђа у Србији.

„Осврнуо бих се на важан заједнички подухват Министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства културе и информисања. У децембру су ова два министарства донела заједничко Упутству о примени појединих одредби Закона о планирању и изградњи и Закона о културним добрима. Ово Упутство је веома важно. Заштита и очување непокретних културних добара и њихове околине остварује се, између осталог, и кроз урбанистичке и просторне планове, на начин на који се поштује њихов интегритет и статус. Носиоци израде просторних и урбанистичких планова обавезни су да приликом израде плана прибаве од надлежног завода за заштиту споменика културе неопходне Услове чувања, одржавања и коришћења културних добара и добара која уживају претходну заштиту. Све док се објекат или целина налази под претходном заштитом, он ужива потпуну заштиту и примениће се сви услови које достави надлежни Завод. Међутим, уколико претходно заштићен објекат или целина није утврђен за културно добро у законском року од 3 године од дана евидентирања претходне заштите, орган надлежан за издавање грађевинске дозволе више није обавезан да тражи  посебне услове заштите од надлежног Завода“ казао је Вукосављевић и наставио: „Закон је такав да прописује статус претходне заштите пре него што се нешто утврди за културно добро, статус претходне заштите траје три године. За те три године омогућено је стручњацима да провере да ли такав објекат или целина заслужују статус културног добра или не. Пракса је показала да се када је реч о новим објектима или целинама тај рок није поштовао. Овим Упутством се прецизирају недостајући елементи поступка.“

Министар је указао на то да уколико се у пракси појави ситуација да поједине  целине или објекти буду утврђени за културна добра после усвајања планског документа, или се после усвајања планског документа евидентирају нова добра под претходном заштитом, на иницијативу Завода биће измењен и допуњен плански документ по скраћеном поступку у складу са законом. 

„Тако се уноси више реда  па ће ово Упутство бити корисно за отклањање недоумица које су до сада постојале, а све у циљу заштите културних добара и ефикаснијег рада наших установа заштите али и омогућавања инвестиционе и друге градње без препрека“, истакао је Вукосављевић.

Министар је обратио пажњу и на значајне кораке који су остварени у представљању нашег материјалног и нематеријалног културног наслеђа и домаћој и регионалној, као и светској јавности. У тим напорима учествовали су заједно Налед, Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре и Министарство културе и информисања. „Сви напори владиних и невладиних установа веома су битни како би се наше благо представило свету“, речи су Вукосављевића.

„Успели смо да у неколико претходних година извршимо нове уписе на Листу Унеска кад је реч о нематеријалном културном наслеђу. На Унесковој Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа човечанства налази се породична слава, Коло, традиционална народна игра и певање уз гусле. Кад је реч о новим номинацијама процедура је таква да се прво уписује у Национални регистар, а касније да се предложи Унеску за упис. По новим прописима тек сваке две године могуће је поднети захтев за нови упис. Та процедура мало успорава, међутим и поред тога постоји успешан ритам уписа протеклих година. Регистар нематеријалног културног наслеђа Републике Србије, у овом тренутку, садржи 47 елемента уписаних на Листу елемената нематеријалног културног наслеђа Србије“, нагласио је министар и додао: „У будућности улагаћемо и додатне напоре за афирмацију нових захтева у Унеску и нових предлога за упис самостално али и кроз заједничке номинације.“

Још један велики успех који Министарство културе и информисања остварује заједно са установама културе и невладиним сектором, према министровим речима, јесте укључивање више жена у ангажовање око очувања традиције. Што доводи до осамостаљивања и економског јачања ове рањиве групе.

„Задовољан сам сарадњом са колегама из Владе и невладиног сектора и верујем да је ово само једна од јаких фаза у нашем даљем успешном представљању српске културе и традиције. Верујем да ће Влада Републике Србије и невладин сектор давати значајан допринос овим напорима у годинама испред нас“, закључио је своје обраћање присутнима Вукосављевић.

Потпредседница Владе и министарка Зорана Михајловић напоменула је колико је значајан заједнички рад који је довео до тога да се у афирмацију културног наслеђа укључе и жене из руралних крајева. Она је најавила и да ће покренуту иницијативу за израду закона о занатству како би се та област уредила, а занатсво заштитило и даље развијало.

"Упутили смо иницијативу Етнографском музеју у Београду да заштитимо три ћилима из Србије, пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски, на Унесковој листи кулутурне баштине", рекла је министарка и напоменула да су пиротски, стапарски и сјеничко-пештерски ћилим уписани у Национални регистар културне баштине Србије, што је предуслов да би били на Унесковој листи.

"Максимално ћемо се потрудити да до марта наредне године предамо захтев за упис тих ћилима на Унескову листу", нагласила је Михајловић. Она је честитала свим женама које су укључене у пројекат и изразила уверење да је пред нама још већи избор могућности за проширење начина на који ће се афирмисати српско културно наслеђе.

Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић захвалила се свима који су укључени у пројекат очувања културног наслеђа Србије јер је то једини начин да очувамо свест о свом пореклу, да знамо ко смо и да бисмо поштовали друге.