Обележен 89. рођендан Библиотеке града Београда

„Библиотека града Београда по броју чланова, а то је око 150000, у односу на број становника, најзначајнија је библиотека у овој земљи и региону. То значи да се култура читања негује на професионалан, доличан начин уз велики труд и ентузијазам оних који су на челу ове установе али и свих сарадника којима Библиотека може да се дичи“, рекао је министар Вукосављевић и истакао да без потребе да се приклања ,,свечаности овог тренутка,, , искрено и са уверењем слободно може да каже како је Библиотека града „снажан, агилан, срчан и спретан колектив из области културе који својим деловањем и својим резултатима служи као веома важан алат у спровођењу културне политике Србије.“

Министар је посебно нагласио  да је култура читања један од циљева ком наш свакодневни живот треба да тежи.

„Култура читања је нешто што чини темељ појединца и друштава, колектива и заједнице. Култура читања треба да буде драгоцени цвет који морамо пажљиво да негујемо. Та култура читања је врло често угрожена духом времена и различитим баналностима. Управо због тога она добија на свом значају“, рекао је министар Вукосављевић и додао да је недавно видео карикатуру, ,,доста шаљиву, из стрипа, где измишљени лик Бетмен удара ћушку неком човеку који је покушавао да му каже да треба уклонити библиотеке зато што је сада све онлајн. Бетмен га прекида „педагошким“, малим ударцем и каже му: „Библиотеке нису само књиге“, рекао је министар. „Библиотеке су и место окупљања. Библиотеке су светионик културе, и онај град на брду, како то у Новом Завету кажу, којем треба ићи и чија светлост светли да би је људи видели“, нагласио је Вукосављевић и додао: „Фернандо Пешоа, велики португалски писац каже да је читање „сан вођен туђом руком“. Кроз читање књига ми остварујемо туђе снове, али и своје снове. Један други велики писац  Реј Бредбери, аутор романа ,,Фаренхајт 451“ каже да „ако желите да уништите једну културу не треба да запалите књиге, довољно је да обесхрабрите људе да их читају“. Те поруке да уништавање једне културе почиње одвикавањем људи од читања јесте и порука и мотив за деловање колектива ове важне београдске и српске установе“, казао је министар Вукосављевић, након чега је упутио честитке колективу Библиотеке града Београда.

„Честитам госпођи Нинков и свим њеним колегама. Поред осталих ствари којима се баве они су на доличан начин представљали српску културу и библиотекарство у земљи и иностранству. Рећи ћу оно што је истина и што сам много пута поновио а то је да је библиотекарство и да су библиотекари једна од најсветлијих тачака српске културе и српске културне политике. Они су у свом раду, у овом збуњеном духу времена, када су медији не само код нас, већ и код других, посвећени другим занимљивим или псеудозанимљивим феноменима у области културе, често занемаривани. Стога ове прилике служе да се истакне значај и резултати рада српских библиотекара“, рекао је Вукосављевић.

Министар је додао да је колектив Библиотеке града поред своје редовне и важне активности упорно и квалитетно учествовао у двема важним акцијама. Прва је ,,Караван културе говора“, где је Библиотека града учествовала од самог почетка. Друга је ,,Негујмо српски језик,, акција којој је, према речима министра, Библиотека града дала ,,немерљив допринос“. Те две активности, акције, ,,представљају нови бисер на једној снажној и значајној таписерији рада и резултата рада Библиотеке града Београда“, закључио је Вукосављевић. 

Градоначелник Београда Зоран Радојичић истакао је да се све важно за једно друштво: култура, уметност, историја преплиће у Библиотеци града.

„У ово време када су праве информације нешто највредније, посебан значај имају библиотеке“, казао је градоначелник и додао: „Када постоји толико дигиталних начина и брзих едукације, значај реалне културе, реалних књига, у односу на тај имагинарни свет огроман је. Они су база културе једног друштва, а сви знамо да је култура наше најважније оружје у време кад желимо да напредујемо као друштво.“

У име домаћина, присутнима се обратила Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, рекавши да задатак Библиотеке није само да буде најбоља у Републици Србији јер је највећа. „Ми се наравно трудимо да будемо најбољи у Србији, али, наш ниво је схватање да морамо да будемо у низу најбољих библиотека у Европи и свету.“

Библиотека града Београда, као и сваке године, доделила је наградe. Награда „Марија Илић Агапова“ – најбољем библиотекару с територије града Београда припала је Ивани Николић. Награда „Глигорије Возаровић“ – најбољем издавачу и најбољем  књиговесцу у 2019. години додељена је Издавачкој кући ,,Издавачки центар Матице српске” за објављивање стотину књига Антологијске едиције ,,Десет векова српске књижевности." Награда „Глигорије Возаровић” за најбољег књиговесца у 2019. години, додељена је Златки Цревар из Књиговезнице „Захарије Орфелин” из Београда.

Најчитанија књига савремене преведене књижевности у 2019. години је роман „Поноћно сунце“, норвешког књижевника Јуа Несбеа, у издању Лагуне. Тако је “Лагуна“ добила награду за најчитанију књигу страног аутора.

Највећа јавна библиотека на Балкану свој 89.рођендан  обележила је  пригодном свечаношћу  у присуству највиших  званица, представника Министарства културе и информисања, бројних посленика културе, високих представника градских власти, амбасада у Републици Србији, чланова САНУ, директора градских и републичких институција, као и еминентних интелектуалаца и уметника.