Представљена „Временска линија културе Републике Србије и Срба ван матице“

У прес-сали Министарства културе и информисања Републике Србије, које је и покретач пројекта, одржано је јавно представљање „Временске линије културе Републике Србије и Срба ван матице“, коју је реализовао Завод за проучавање културног развитка, са циљем да на интернету представи најважније личности, догађаје и објекте културе Србије и српског народа. Том приликом присутнима су се обратили др Дејан Масликовић, помоћник министра културе и информисања за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва и др Вук Вукићевић, директор Завода за проучавање културног развитка.

„Идеја је настала у Министарству културе и информисања у Сектору за дигитализацију у време када смо планирали израду „Претраживача културног наслеђа“.  Заједно са кабинетом премијерке Ане Брнабић разматрали смо тада да ли може да се направи нека врста „хакатона“ где би се млади програмери, студенти, и старт-ап компаније бавиле израдом „Временске линије“. Одлучено је ипак да то буде у једној установи културе која се дуго бави истраживањем и радом и поседује инфраструктуру за развој пројекта, с обзиром да се на „Временској линији“ налазе чињенице, верификовани подаци и информације“, рекао је поред осталог Масликовић.

Према речима др Вука Вукићевића, „Временска линија“ културе Републике Србије и Срба ван матице“ јесте пројекат који има за циљ да на интернету на једном месту представи најзначајније личности, догађаје и објекте наше културе.

„У последњих годину дана тим Завода је радио на томе. „Временска линија“ обухвата период од преисторије до данашњих дана и тако представља континуитет, домете и ширину културе Републике Србије и Срба који живе ван наше државе. Жеља нам је била да одреднице могу да се претражују према захтевима корисника, тако да ће интернет сајт омогућити таговање. Оставили смо могућност да буду дефинисани различити тагови“, истакао је Вукићевић и додао: „У овом тренутку смо посебно одредили таг за жене које су биле актуелне на пољу културе. Приликом таговања добија се и преглед жељеног садржаја“.

„Временска линија“ домаћим и страним корисницима представља културно наслеђе и стваралаштво, као и културно наслеђе и стваралаштво српског народа ван матице. Тиме жели да се укаже на континуитет, ширину и домете српске културе и културе Републике Србије, као и да се подстакне њихово даље проучавање и дијалог о њима.

Пројекат тренутно садржи више од 1600 појединачних одредница, илустрованих одговарајућим фотографијама и аудиовизуелним материјалима и повезаних како међусобно тако и са спољашњим изворима. Одреднице су представљене на српском језику, на ћириличком и латиничном писму, а већи део садржаја је преведен и на енглески језик. Планира се да све одреднице буду доступне на енглеском, а затим и на другим светским језицима.

Садржај „Временске линије“ може бити претраживан према категоријама, одређеним према областима културне и уметничке делатности (архитектура, аудио-визуелне уметности, визуелне уметности, извођачке уметности, књижевност, културно наслеђе, манифестације, медији, музика, наука, установе). Претраживање је могуће вршити и према таговима, који омогућавају претрагу према посебним интересовањима корисника.

Садржај се развија у складу са принципима обухватности, репрезентативности и доступности широком кругу корисника. Пројекат је у овом тренутку у почетној фази и отворен је за континуирано унапређивање. У складу са тим, „Временска линија“ садржи опцију за предлагање нових одредница или допуну постојећих, чиме се омогућава да сви заинтересовани понуде своје предлоге и сугестије, које би допринеле томе да „Временска линија“ у што већој мери одговори на задатак представљања и промишљања целине културе наше земље и народа.

„Овај пројекат ће приближити културу свим грађанима Републике Србије, а посебно деци и млађим генерацијама, као и туристима који посећују нашу земљу“, нагласио је Вукићевић.

Завод за проучавање културног развитка је учествовао и  у развијању интерактивне мапе културе Србије, као сегмента Претраживача културног наслеђа и том приликом је сарађивао са Министарством културе и информисања и Републичким геодетским заводом.