ОДРЖАНА СЕДНИЦА КОМИСИЈЕ ЗА ОБНОВУ МАНАСТИРА ХИЛАНДАР

Министарство културе и информисања ове године издвојило је 80 милиона динара за обнову манастира од непроцењиве вредности за српско културно наслеђе, који је заједно са целокупном баштином Свете Горе Атонске уписан у листу Светске културне баштине Унеска.

У 2020. години радови у Хиландару одвијаће се на објектима југозападне стране где се очекује завршетак обнове манастирске Трпезарије из 14. века и наставља започета реконструкција изгорелих конака Дохије и Игуменарије са параклисима.

То је последња целина манастирског комплекса на којој се отклањају последице великог пожара из 2004. када се ватрена стихија, која је за једно вече разорила читаву северну половину манастирског комплекса, проширила управо из димњака Игуменарије. Реализацијом започетих пројеката обнове Дохије и Игуменарије, као и реконструкцијом манастирске Трпезарије, обухваћена је и санација темеља објеката и свих конструктивних елемената чије су статичке слабости и деформације биле главни узрок ширења пожара. Завршетак тих радова вратиће и карактеристичну визуру манастира Хиландара у стање пре пожара.

Поред извештаја и предлога плана рада које су на овој седници поднели Задужбина Хиландара, Републички и Покрајински завод за заштиту споменика културе и Народна библиотека Србије, Комисија је констатовала да је у јуну 2019. године посетила манастир Хиландар и непосредно обишла све објекте који су у обновљени у досадашњем периоду, као  и радове који су у току. Оцењено је да сложени радови на реконструкцији и конзервацији споменика културе представљају посебан градитељски изазов, јер су скопчани са обавезом очувања и презентовања аутентичног наслеђа, упоредо са функционалном обновом објеката. Када су објекти угрожени или су претрпели девастацију као што је случај у Хиландару, изазови су далеко већи. Радови на обнови Хиландара све време теку уз пуну сагласност, надзор и подршку надлежних грчких установа и стручњака, што Комисија високо цени и остаје у уверењу да ће се тај однос наставити у истом духу. Због тога је нарочито значајно да се констатује да су досадашње оцене о високом квалитету изведених радова између грчких и српских стручњака усаглашене и позитивне.

Комисија је такође констатовала да је од почетка обнове изгорелих конака Хиландара до данас, завршена комплетна реконструкција и грађевинска санација објекта Синодика, троделног комплекса Великог конака са параклисом Св. Николе, градитељске целине која чини улазни део манастира са Старим конаком и Белог конака. На тај начин северозападно, северно и североисточно крило изгореле половине манастира враћени су у функцију. Међутим брига о заштити културног и духовног наслеђа не ограничава се само на непосредно и очигледно угрожену баштину. Она обухвата, у складу са међународним стандардима и обавезама, и очување постојећег, као и дугорочну заштиту и превенцију девастације које изазивају пожари, земљотреси и друге непогоде. У том смислу Комисија за Хиландар је посебно сагледала актуелну санацију и реконструкцију манастирске Трпезарије. Објекат није значајније оштећен пожаром, али је био угрожен истим статичким слабостима југозападне стране комплекса, које су проузроковале пожар. Његова обнова се ове године приводи крају, а Комисија очекује да се квалитет и доследна примена стандарда заштите наслеђа у континуитету настави и током реализације обнове изгорелих конака Игуменарије и Дохије и других подухвата који су због свог значаја у жижи бриге о културној и духовној баштини Хиландара.

Поред министра културе и информисања Владана Вукосављевића као председавајућег, седници је присуствовало још 11 чланова Комисије: Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и заменик председника; др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, проф. др Владета Јанковић, проф. др Зоран Ракић са Филозофског факултета у Београду, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин, Миливој Ранђић, директор Задужбине Светог манастира Хиландара, др Владимир Тријић начелник одељења за археографију Народне библиотеке Србије, проф. др Мирко Ковачевић, архитекта-конзерватор, Владимир Булајић, конзерватор-рестауратор и Драгољуб Тодоровић, архитекта-конзерватор из Републичког завода за заштиту споменика културе Београд и проф. др Светислав Николић са Факултета примењених уметности Универзитета уметности у Београду.

Обновом Хиландара руководе Свети манастир Хиландар и Задужбина Светог манастира Хиландара у непосредној сарадњи и садејству са Народном библиотеком Србије, Републичким заводом за заштиту споменика културе Београд и Покрајинским заводом за заштиту споменика културе из Петроварадина и уз финансијску подршку буџетских средстава предвиђених за Обнову Хиландара.