Злакуско лончарство уписано на Репрезентативну листу нематеријалног култруног наслеђа Унеска

Одлуку о упису  Злакуског лончарства донео је Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 15. заседању које je одржано онлајн 15. и 16. децембра 2020. године.

Упис Злакуског лончарства на Репрезентативну листу Унеска значајан је за међународну промоцију културног наслеђа Србије, али је истовремено и подстицај очувању традиционалних заната. Реч је изради керамичких посуда на ручном колу техником зидања, нањених термичкој обради хране у селу Злакуса, у околини Ужица.

Министарство културе и информисања и Национални комитет за нематеријално културно наслеђе,  у сарадњи са Националном комисијом за сарадњу са Унеском, донели су одлуку о покретењу процедуре за упис Злакуског лончарства на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у циклусу 2019 - 2020.

Центар за нематеријано културно наслеђе Етнографског музеја, у сарадњи са Музејом на отвореном "Старо село" Сирогојно и Удружењем лончара "Злакуса", на основу донете одлуке, припремио је номинацију.

Ова номинација у потпуности одражава принципе очувања нематеријалног културног наслеђа дефинисане Конвецнијом из 2003. године, јер је реч о елементу који, поред тога што представља важан израз идентитета његових носилаца, одражава и активан однос заједнице и средине која га окружује, будући да је сама техника израде директно повезана са сировинама које се могу наћи само у географском подручју у којем је елемент присутан.

Злакуско лончарство, као традиционални занат, уписан је у Национални регистар нематериијалног културног наслеђа 2012. године.

Елементи на Репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа Унеска из Србије су и Породична слава (2014. године) Коло, традиционална народна игра (2017. године) и „певање уз гусле“ 2018. године).