Шест цркава проглашено за споменике културе

Црква Светог Арханђела Гаврила у Шопићу, општина Лазаревац, саграђена 1869. године, представља пример класицизма у нашој црквеној култури, с јасном применом свих одлика овог стила. Јасноћа, мир и монументалност доминирају у њеном општем сагледавању, док су слободнија композиција и одређена сензибилност анонимног неимара призвук романтизма, чији почеци се јављају још у време владавине класицизма.

Иконостас и 26 штафелајних икона у цркви Покрова пресвете Богородице у Радљеву, општина Уб, урадили су непознати руски аутори, док су иконе „Поклоњење часних верига апостола Петра“ и „Цвети“ рад домаћих мајстора зографа који су стварали у првој половини 19. века. У црквеној ризници чувају се богослужбене књиге из 19. века, док се у јужном делу порте налази гробље са 14 споменика и једном надгробном плочом, а са источне стране храст стар више од 150 година. Споменички карактер овог здања огледа се не само у његовој архитектури, сликарском концепту и начину на који је опремљено, већ је оно и место подсећања на људе и догађаје који су обележили прошлост тог дела Србије.

Црква Архангела Гаврила у Цветановцу, општина Љиг, саграђена је 1865. године на месту на коме се налазила црква брвнара за чију је изградњу кнез Милош приложио 13.000 гроша. У њој се налази вредна збирка од 18 икона које је почетком 19. века урадио непознати зограф, док је царске двери насликао Димитрије Посниковић, а 12 штафелајних икона рад су домаћих и руских сликара који су стварали крајем 19. и почетком 20. века. У цркви се налази путир од сребра са позлатом који представља редак кујунџијски рад непознатог аутора и више вредних богослужбених књига. За ову цркву се везује и мало познат обичај „опасивања цркве“.

Споменик културе Светог Агхангела Михаила у Јабучју, општина Лајковац, изграђен је на месту где је 1826. године сеоски старешина Јован Велимировић-Шаренац подигао цркву брвнару у којој је као ктитор и сахрањен. Изнад улазних врата садашње цркве налази се узидана мермерна плоча са натписом из кога се сазнаје да је богомоља подигнута 1844. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића. Ово здање представља вредан пример сакралне архитектуре, у коме се налази значајна збирка икона, дело плодног зографа Николе Јанковића из Охрида који је радио на територији Србије у првој половини 19. века.

Споменик у Варни саградио је 1911. године предузимач из Шапца Менахем Абунин. У Првом светском рату уништен је иконостас, запаљене су књиге и одежде, а звона однета. Обновљена је 1923. године. У порти је од 1921. до  1935. године било сахрањено 53 родољуба погинулих у Првом светском рату, од којих су посмртни остаци 21 особе пренети у Гучево. У северозападном делу порте једино су остали споменик капетану Димитрију Мити Поповићу из Ниша и споменик који су 1911. године подигли мештани у част војводе Милоша Стојићевића Поцерца.

Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка својом архитектуром обједињује ханзенатску традицију са обележјима моравске школе, следећи на тај начин националну стилску оријентацију у градитељству с почетка 20. века. Са покретним предметима које баштини и споменицима који се налазе у њеној порти, она је и значајно историјско сведочанство догађаја у Првом светском рату.

Црква Сабора Светог архангела Гаврила у Моравцима баштини разнородне уметничке и визуелне обрасце који сведоче о значајним историјским догађајима на овом простору и општим токовима српске црквене уметности и културе 18. и 19. века. У њеној ризници чувају се антимис из 1728. године, антимис из друге половине 19. века, драгоцен свитак са текстом Абагар настао у првој половини 18. века, вредне богослужбене књиге из 16. и 18. века, међу којима су Јеванђеље, Ирмологија, Псалтир и Минеј које је цркви приложио и у њима своје записе оставио Хаџи Ђера.